Ikone fast food-a

Brza hrana je najčešći guilty pleasure. Međutim, postoje i oni lanci brze hrane u kojima se ne samo uživa, nego se i obožavaju, i jedu ne s krivicom, nego s ponosom. Da li je brza hrana samo brži izbor, ili je ipak prvi izbor, pa i kad se prevali pola sveta?

Lanci brze hrane prepoznatljivi su po tome što je ponuda uvek ista, u bilo kom kraju sveta da se nalaze. Prvi izaslanici globalizacije, prepoznatljive boje McDonaldsa, Burger Kinga i drugih lanaca brze hrane, prostiru se na isti način, u istom rasporedu, i s istom osnovnom ponudom koju boje, od severa do juga zemaljske kugle, od istoka do zapada. Međutim, postoje i oni fast food lanci koji se nisu usmerili na osvajanje sveta, i vrlo ih je teško naći izvan matičnih država. Ali zato u njima uživaju kultne statuse, a poneki i svetsku slavu, do te mere da putnici namernici pravo u njih hrle.

Pre konzumerizma i globalizacije

Veliki broj evropskih zemalja ima lance brze hrane koji su lokalnog karaktera i, iako su u određenoj meri izašli iz okvira matične zemlje, u njima su najprepoznatljiviji i najposećeniji. A neki od njih imaju i veoma dugu istoriju, mnogo pre pojave masovne potrošnje i industrije hrane kakvu danas poznajemo. Tako je nemački Nordsee specijalizovan za morske proizvode i ima nešto zdraviju ponudu, a datira još iz 1896. godine, dok švedska Sibylla još od 1932. godine širom Švedske i Finske nudi prepoznatljive kobasice, a sada i burgere, kebabe i razne druge mesne proizvode.

U drugoj polovini 20. veka konzumerizam i globalizacija su promenili lice zemlje, pa i naše prehrambene navike, i dok McDonalds osvaja svet, širom Evrope niču lokalni prepoznatljivi lanci brze hrane. Iz predgrađa Lila, Franucusku je sedamdesetih osvojio Flunch, prepoznatljiv po tome što meso griluje ispred (gladnih) mušterija. FEBO je čuveni holandski lanac u kome se zapravo ništa ne priprema na licu mesta, nego se hrana preuzima iz vending mašina, metalnih zidnih pregrada u kojima leži meso prženo u dubokom ulju. U Rusiji se prostire Teremok koji se od uličnog kioska Moskve iz 1988. godine proširio na popularni lanac širom Moskve i Sankt Peterburga, specijalizovan za palačinke, blinije, ali i štošta drugo. Engleski je Spudulike, sveže pečeni krompiri, dok se iz Grčke proširio Goody’s, lanac burgera.

Fast Food lanci koji nisu napustili SAD

Severna Amerika je u čitav svet izvezla prepoznatljive lance brze hrane, ali ipak najbolje čuva za sebe. Whataburger je nastao u Teksasu pedesetih godina XX veka, a ime je dobio iz povika koji su navodno uzvikivali oni koji su ga prvi probali: „What a burger!” Danas je jedan od najpopularnijih lanaca juga SAD. Na Floridi je prepoznatljiv BurgerFi koji je zapravo iz restorana prerastao u fast food, a radi pod sloganom S farme, ne iz laboratorije, nudeći meso životinja koje su bile slobodno gajene. Američkim Midvestom vlada Culvers čija ponuda je najbolje poznata po svežim lepinjama, dok u omiljene američke burger lance spada Five Guys iz Virdžinije zbog toga što koristi svežu govedinu, ulje od kikirikija, i ni na jednoj lokaciji ne poseduje zamrzivače.

Naravno, velika je borba između zapadne i istočne obale, pa i kad su burgeri i brza hrana u pitanju. Shake Shack je počeo od kolica s hot-dogom negde na Menhetnu, da bi postao prepoznatljivo mesto za burgere u Medison Skver Parku, čiji se red redovno proteže duž čitavog bloka. Živa je polemika da li je bolji burger ovaj na istočnoj obali, ili ikona zapadne obale In-N-Out. Za razliku od svih prethodnih burgera i lanaca brze hrane, In-N-Out ima veoma brojnu i ozbiljno posvećenu publiku koja dolazi iz čitavog sveta, iako se ovaj burger ne može probati nigde istočno od Teksasa.

Prvi In-N-Out otvoren je u Kaliforniji davne 1948. godine, i postao prvi drive-thru restoran u čitavim Sjedinjenim Američkim Državama. Prepoznatljiv je po niskim cenama, ali i recepturi koja se nije menjala od dana otvaranja, i koja je, sudeći po hiljadama vernih mušterija, fantastična. Međutim, ova kompanija, koja ima obožavatelje širom sveta, poznata je i po tome što ne prati praktično nijedno od pravila prehrambene industrije, a ipak osvaja stomake i srca miliona. U industriji hrane, a pogotovo na polju brze hrane, jedno od osnovnih pravila je da se mora konstantno izlaziti s inovacijama kako bi se opstalo u samom vrhu, dok In-N-Out tvrdoglavo ne menja svoju recepturu preko 70 godina, a ne haje mnogo ni za marketing. U čemu je njihova tajna?  

In-N-Out priča počinje kad je američki veteran Drugog svetskog rata radeći u kuhinji ketering kompanije u Sijetlu upoznao svoju buduću suprugu, menadžerku restorana, i sa željom da se vrati u rodnu Kaliforniju, tačnije u predgrađe Los Anđelesa, nagovorio da se nakon venčanja presele u toplije krajeve i otvore sopstveni biznis. U to vreme, taj prvi In-N-Out bio je drastično drugačiji od bilo čega što se moglo probati u Americi. McDonalds je već postojao i osvajao tržište, ali ponuda ova dva mesta brze hrane jednostavno se ključno razlikovala.

Zarada u drugom planu – da, i to postoji!

Dok je McDonalds svoju ponudu bazirao na smanjivanju troškova korišćenjem zaleđenih proizvoda, In-N-Out je poštovao politiku da sve bude sveže i visokokvalitetno: za svaki burger meso je sveže spremano, pomfrit se pravio od sveže isečenog krompira, a milkšejk od pravog sladoleda. I ta razlika se do dana današnjeg oseća. A onda je In-N-Out otvorio prvi drive-thru i osvojio srca države koju su istovremeno osvajali i automobili. Scena vožnje luksuznim automobilom kalifornijskim putevima kroz drvorede visokih palmi, uz otvaranje paketića hrane jarkocrveno-žute boje postala je ikonična: In-N-Out je od burgera postao mali simbol sunčane Kalifornije.   

Meni ovog lanca brze hrane pre svega je jednostavan. U ponudi su tri varijeteta burgera: hamburger, čizburger i ikonični Double Double. Zatim, tu su nezaobilazni pomfrit, gazirana pića iz automata i milkšejk u tri ukusa. Vremenom je In-N-Out ipak uveo i Tajni meni, ali on se na neki volšeban način čuva pod velom misterije, samo za one koji su pravi poznavaoci ovog fast food restorana. Naravno, izvorno kalifornijski, vremenom su uveli još neke varijacije, kao što je proteinski burger – burger koji se služi bez hleba. Ipak, osnovna ponuda je i najpopularnija.

Da se ovaj lanac brze hrane ne ističe samo po sastojcima i kulinarskoj ponudi, već da svoje pristalice osvaja na svim planovima, govori i podatak da ima najmanji procenat radnika koji daju otkaze u odnosu na ostale lance brze hrane. Napredovanja u okviru firme su i te kako moguća, dok je i prosečna satnica rada u ovom restoranu iznad minimalnih kalifornijskih primanja. Kako kompanija tvrdi, princip je da njihovo zadovoljno osoblje svoj pozitivan stav prenosi i te kako i na mušterije. Takođe, i sedamdeset godina kasnije, uz svu popularnost i rast vrednosti, kompanija je i dalje u rukama iste porodice koja ju je i osnovala.

Dok se danas polemike vode da li In-N-Out zaista vredi onoliko koliko je obožavan ili je u pitanju čist hajp, kult ovog burgera ne prestaje da jenjava, ali i da se istočno od Teksasa samo prepričava. Ipak, u vremenu globalizacije i smanjivanja čitavog sveta, ima nešto magično i nezaboravno u tome da se u autentičnim ukusima može uživati samo tamo gde nastaju. Možda to i jeste tajna svih ovih nesvetskih lanaca brze hrane, želja da se konačno proba.