Tajna stavka na računu koju nikad ne naručite, a uvek vam naplate: Znate li šta je kuver?
Izašli ste na večeru u otmen restoran, poručili omiljeno jelo i piće, a kada ste dobili račun primetili ste jednu stavku za koju ste sigurni da je niste naručili, a uredno vam je naplaćena. Reč je o kuveru, a ako nikad niste čuli za njega, otkrićemo vam o čemu se radi.
Kuver (le couvert) potiče iz Francuske i originalno je označavao osnovni pribor za ručavanje: escajg, stolnjak, salvete, čaše itd. Glavni krivci za uvođenje naplaćivanja ove stavke su naravno Francuzi, odnosno francuski ugostitelji koji su za ovakav potez kao opravdanje smatrali troškove održavanja inventara, pre svega pranje escajga i peglanja salveta.
Kako je naplaćivanje ove stavke naišlo na veliko negodovanje, pokušali su da se izvuku uvođenjem hleba i maslaca koji su išli uz ovu stavku. Sećate, se onog istog hleba kojim vam mažu oči dok čekate glavno jelo.
Kako se računa kuver
U profesionalnom restoraterstvu se uvek računa broj kuvera toga dana, odnosno koliko kuvera se pravi po stolici. To je istovremeno i jedinica mere. Pod kuverom, u praksi se podrazumevalo da klijent dobije i hleb koji se nije posebno naplaćivao. Kako su gosti protestiovali protiv kuvera, te nepotrebne i neopravdane takse (bez prava izbora), restorateri su dodatno poslužili maslac obični, slani ili sa začinima i slično.To je trebalo da smiri gosta, te da mu savlada osnovnu glad dok očekuje ostala jela. Treba napomenuti da se ovde najčešće radilo o klasičnom restoraterstvu gde su se jela pravila po narudžbini, što je iziskivalo strpljenje gosta- tako da gladan gost ima šta da “prezalogaji“ do donošenja ostalih jela.
Mise en Bouche je pravi način!
Tako se to radi sve izraženije u svetskom profesionalnom restoraterstvu po formuli „zadovoljan gost-stalan gost“. Gostima se nude različita mala jela tzv. „mise en bouche“, poslužena u specijalnom malom priboru – čašice, kašike, ražnjići i sl. Gost ima taj prvi zalogaj napravljen od strane profesionalca, uživa u maštovitosti , kreaciji i ukusu te konačno ceni znanje i trud restoratera koji tako pokazuje i brigu za svog gosta.
Kuver je i danas predmet polemika – da li ga treba naplaćivati, šta treba da sadrži i koliko košta. Najčešće zamerke restoranima su upućene na to što naplata kuvera neretko nije jasno naznačena ili je jednostavno sakrivena u fusnoti, pa se često pojavljuje kao neprijatno iznenađenje na računu.
U beogradskim restoranima kuver se naplaćuje od 100 do 300 RSD, a najčešće uključuje različite vrste hleba ili peciva i neku vrstu umaka – krem sir, maslinovo ulje ili puter.
A šta ako ne želite da platite kuver?
Kako piše luftika.rs, konobari kažu da se najviše bune stranci, jer kuver najčešće podrazumeva pecivo, a većina stranaca nije navikla da konzumira peciva uz obrok. „Onda to najčešće mi platimo iz svog džepa“- navode ugostitelji.
Bonton kaže, da ukoliko gost plaća ovu uslugu nije dužan da ostavlja napojnicu, osim ako je, naravno izuzetno zadovoljan uslugom- napojnica, kao i uvek treba da bude deset posto računa.
Šta vi mislite: da li kuver treba da se naplaćuje i kolika je za vas prihvatljiva cena?
Naslovna fotografija: City Magazine