Vinarija Deurić: Vino i domaća kuhinja

Vinarija Deurić, mlada vinarija smeštena na južnim obroncima Fruške gore uz manastir Mala Remeta a u blizini Bešenovačkog jezera, mogla bi biti zanimljiva stanica u narednim danima koji obećavaju više sunca.

Tu se može nazdraviti vinima napravljenim od osam sorti, premda je primarna delatnost zapravo proizvodnja jabuka koje se uzgajaju na 110 hektara u devet sorti. No, budući da ljubitelji dobrog vina, u želji da naprave pravo za sebe, 2007. godine su zasadili prvi vinograd začinskim tramincem (Gewurtztraminer), sortom koja potiče iz severnoitalijanske regije Alto Adiđe, koja se i kod nas lepo pokazala budući da imamo sličnu klimu. Usledila je i sadnja nekih drugih internacionalnih sorti – merloa, pinoa, šardonea i sovinjona, da bi nakon nekoliko godina stavili fokus na autohtone novonastale sorte, poput Morave i Probusa.

„Naš stav je da se vino pravi kao i prijateljstvo. Svakoj boci se prilazi posebno, svaka se tretira pojedinačno i svaka sorta i godina nose poseban pečat. Koristimo isključivo grožđe iz naših vinograda, te ceo postupak pratimo od samog početka do kraja, što znači da je veoma kontrolisan”, pojašnjava Marija Bojović, menadžer i somelijer vinarije Deurić.

Vinogradi Deurića prostiru se na oko 20 hektara i posebno je zadovoljstvo piti vino s pogledom na njih.

„Stava smo da je vino najlepše piti na samom izvoru gde nastaje, u njegovoj kući, gde se ono najbolje oseća. Samim tim ćete se i vi dobro osećati i poneti odatle dobre utiske. Uz to, moći ćete i da čujete priču o svakoj sorti, razne anegdote u vezi s njima”, kaže Marija Bojović.

A da poseta vinariji bude zaista pravi ugođaj, tu je i gastronomska ponuda – domaća kuhinja, specifična za taj kraj. Vinarija Deurić s ponosom akcenat stavlja na male proizvođače iz okolnih sela čime, osim što gostima služi kvalitetne autentične proizvode, podstiče i njihov razvoj. Nude se uglavnom kozji i kravlji sirevi iz mesta Jazak, te npr. mesne prerađevine iz Laćarka, poput sremske kobasice i kulena. Kao posebni specijaliteti izdvajaju se domaće kobasice s prilogom od jabuke i luka na puteru, sremačka butkica sporo pečena u sosu od rena, piletina s mlincima, sporo pečena teletina s grilovanim povrćem i krompirom, te grilovani kozji sir – sve ono što može da se nađe na ovom podneblju i što se svakako dâ lepo upariti s vinima.

Uprkos pandemiji, dosta ljudi pokazuje interesovanje za ovu vinariju. Najviše gostiju je iz Beograda, ali sve je više i organizovanih tura, čak i Rusa.

„Vinski turizam na Fruškoj gori ima ozbiljan potencijal, i zbog toga bih uputila apel svojim kolegama na neophodnom udruživanju i zajedničkom angažovanju u smislu pravljenja tura i ponuda za turističke organizacije i agencije”, zaključuje Marija.

Osim što možete da nahranite čula ukusa ali i vida (jer je pogled iz vinarije na okolne vinograde i poljane relaksirajući), u vinariji Deurić možete doći i po znanje. Tu se naime tri godine aktivno održavaju edukacije na kojima ćete naučiti sve ono što je neizostavni deo vinskog, a sve više i poslovnog bontona. Ova vinska radionica, poznatija kao Vikend-škola vina, pruža informacije od istorijata vinove loze i vina, preko sorti, uzgoja i prerade do edukacije kako držati i odabrati čašu, kako kombinovati vina uz hranu, kako pročitati etiketu i odabrati vino u marketu (više o školi vina možete naći na Instagram profilima @marijavinarija i @vinarijadeuric).

U želji da gostima pruže raznovrsnost, u vinariji jednom mesečno rade pop-up koncept restorana, dovode gostujuće kuvare, di-džejeve, umetnike…

Probus

Perjanica vinarije svakako je Probus. To vino je ime dobilo po Marku Aureliju Probu (Marcus Aurelius Probus), rimskom imperatoru koji je živeo u Sremskoj Mitrovici tj. Sirmiumu, i koji je posebno zaslužan za razvoj vinogradarstva na Fruškoj gori budući da je 276. godine, kad je proglašen carem, dao proglas kojim dozvoljava gajenje vinove loze ne samo na Fruškoj gori, već i u celoj Srbiji. Probus je jako, karakterno, kompleksno i veoma slojevito vino, nastalo ukrštanjem dve sorte: cabernet sauvignon-a (koje je „otac” probusa) i „majke” kadarke. Sorta probus postaje sve više tipična za Frušku goru, ali i sve više poznata i van granica Srbije.

Uz Probus, izuzetno je popularan i Urban rose. Kako zbog prepoznatljive etikete, namenjene urbanoj klijenteli, tako i zbog izuzetno sveže, voćne aromatike, „džoker” je kad govorimo o uparivanju uz hranu, lagan i nenametljiv.