Torta kraljice Natalije: Recept iz 1888. godine

Čokoladna torta kraljice Natalije je originalna torta od čokolade koja je pripremana u domaćinstvu Jevrema Grujića prilikom posete kraljice Natalije Obrenović.

Kao i svaka moda, čajanke su krajem 19. veka dobile posebno mesto u društvenom životu Beograda.

Smatra se da je baš kraljica Natalija najviše doprinela da poziv na čaj postane sinonim za društveno okupljanje. Naročito se pazilo na lepe manire, prikladnu odeću i izbor laganih tema za razgovor. Servis u kojem je čaj posluživan vrlo brzo postao pitanje prestiža.

U visokim krugovima veliki srebrni čajnik zaokupljao je posebno i vidno mesto u trpezariji. Veliki broj zapisa govori o značaju okupljanja uz čaj, jer su ugledne dame tog vremena organizovale posebne čajanke na kojima su sakupljale dobrotvorne priloge za one kojima je pomoć bila potrebna.

Uz čaj su se služile kiflice ili pogacice sa sirom i kimom, a glavna poslastica bila je čokoladna torta, omiljeni slatkiš kraljice Natalije Obrenović.

U to vreme u uglednim kućama se služili jednostavni srpski specijaliteti, pa je i ova torta napravljena po jednostavnoj recepturi. Originalni recept iz 1888. godine pronađen je u arhivi u Domu Jevrema Grujića.

Recept

Potrebno je:

čokolada za kuvanje 150 grama

jaja-6

šećer 150 grama

prašak za pecivo 1/2

ulje 150 grama

brašno 150 grama

marmelada

slatka pavlaka- 200 ml

čoklada za kuvanje- 250 hrama

Postupak: Rastopiti čokoladu sa jednom kašikom mleka na laganoj vatri. Razvojiti belanca od žumanaca i umutiti čvrst sneg. Žumanca umutiti sa šećerom, pa dodati ulje i rastopljenu čokoladu. U kremu dodati sneg od belanaca, brašno i prašak za pecivo. Smesu staviti u namazan i pobrašnjen kalup, pa potom sve u rernu na nekih 180 do 200 speteni. Pecite 40- 45 minuta. Kada bude pečena, izvadite je, ostavite da se ohladi, pa je isecite na pola. Staviti marmeladu između slojeva i okolo. Tortu premazati čokoladnom glazurom.

Serviranje

U to vreme u Srbiji se više vodilo računa o priboru i načinu serviranja čaja, a manje o vrstama koje se piju. Zbog toga se u Srbiji čaj poistovećuje sa svim napicima koji se spravljaju od osušenog bilja i vrele vode.

Na stočić u salonu stavljao se najlepši laneni stolnjak s istovetnim salvetama. Centralno mesto zauzimala su dva srebrna čajnika, izrađena u čuvenim bečkim radionicama, i uz njih šećernik i šoljice od najfinijeg porcelana. U jedan čajnik se stavljalo onoliko kašičica čaja koliko je bilo gostiju i obavezno još jedna kašičica priredne, za čajnik, kako se govorilo. Da bi se dobio najfiniji ukus, čaj se prelivao vrelom vodom iz drugog čajnika, nikako ključalom. Šećernik je bio mala posuda od srebra u koju su se stavljale kockice šećera, pa su dame srebrnim hvataljkama uzimale onoliko kockica koliko je po njihovom ukusu bilo. Uz mleko u srebrnim bokalčićima i sok od limuna u malim kristalnim bočicama, kasnije je služen i rum u kristalnoj flašici s čepom. Šoljica se držala u ruci, iznad tacnice (koja se držala u drugoj), palcem i kažiprstom za tanku dršku, a blago podignut mali prst smatrao se delom finog vaspitanja prave dame.