Mišlenov put oko sveta: Posetili smo najstariji restoran sa zvezdicom i probali najbolju piletinu na svetu

Oduvek me je fascinirao uticaj, prestiž i magija Mišlenovih zvezdica. Iako je Mišlen tek odnedavno prisutan u Srbiji, svoje zvezdice dodeljuje već (sledeće godine) ceo vek, a u svom sazvežđu trenutno ima preko tri hiljade restorana širom sveta.

Moć kojom ove zvezdice mogu da donesu (ili oduzmu) planetarni uspeh svedoči o autoritetu i važnosti koje Mišlenov vodič ima već decenijama. Upravo zato se u našim sve češćim gastronomskim pohodima oslanjamo baš na Mišlenov vodič, vođeni jednom, dve ili tri zvezdice (i ništa manje bitnom lokalnom ponudom vina 😊).

I zaista, nikad nas nisu izneverile.

Svaka Mišlenova destinacija bila je potpuno nova priča, sa uvek novom dozom originalnosti, genija, kreativnosti. I svaka je, kao autentična sublimacija talenta, prirodnih lepota, istorije, tradicije, nauke, arhitekture, medija, eksperimenta ili trenda, bila inspiracija i nadahnuće.

Tamo gde je sve počelo

Ovoga puta odlučili smo da otputujemo u sam početak Mišlenove priče. Tamo gde je sve počelo pre skoro sto godina, u najstariji restoran s Mišlenovom zvezdicom.

S obzirom na to da se legendarni šef koji je ovom restoranu doneo tri zvezdice još uvek može videti i upoznati u njegovoj maloj imperiji Village Blanc, uputili smo se u istočnu Francusku, sleteli u Lion i nastavili ka gradiću po imenu Vona (Vonnas). Pred nama je čuveni George Blanc.

Njegov sada istoimeni restoran dobio je svoju prvu zvezdicu daleke 1929. godine, kada ga je vodila Žoržova baka Elisa.

Od tada do danas ovaj restoran kontinuirano ima barem jednu Mišlenovu zvezdicu. Žorž je u potpunosti preuzeo restoran od svoje majke sa samo 25 godina i 1981. osvojio i treću zvezdicu.
Tri zvezdice je zadržao pune 44 godine, sve do marta, baš u vreme našeg boravka.

Ovaj prestižni restoran nalazi se u prizemlju njegovog istoimenog hotela s pet zvezdica na samoj rečici u srcu “Sela Blanc”.

Šetnja selom, foto: A.M.

“Village Blanc” je idiličan kompleks tradicionalnih seoskih kuća posvećenih ovoj čuvenoj kuvarskoj dinastiji. Preuzevši restoran, šef je vremenom proširivao posao i otkupljivao okolne kuće istovremeno odajući počast svojim precima.

Terase restorana i hotela gledaju na reku, foto: A.M.

Šetnjom kroz ovo šarmantno gurmansko selo otkrićete braseriju, pekaru, poslastičarnicu, vinariju, delikatesnu radnju, butike, dva hotela, muzej, bioskop, galeriju, spa, vrtove i bazene.
Naravno, suvišno je reći da je nemoguće odoleti bilo kojoj od ovih radnji i ne probati šefov fuagra, makaron ili kreman.

“George Blanc” restoran, foto: A. M.

S obzirom na to da smo u hotelu proveli ceo vikend, imali smo priliku da uživamo i u fajn dajning iskustvu “George Blanc” restorana i u manje skupom, rustičnom meniju braserije “L’Ancienne Auberge”.

Gurmansko selo

Recepcija hotela, foto: A.M.

Sve je u ovom gurmanskom selu veoma tradicionalno. Od nepretencioznog crvenog enterijera hotela sa tipično lokalnom rustičnom stolarijom, preko okoline ukrašene cvećem, zelenilom, rekom, skverom, uličicama, crkvama, dvorcima, vodenicama, pa do izuzetne hrane i vina kojih ima u izobilju i u kojima ćete, naravno, preterati.

Rustična elegancija enterijera hotela, foto: A.M.

Na svakom koraku i u svakom zalogaju jasno je da se ovaj šef pre svega oslanja na svoje porodično nasleđe.

Sam šef kaže da umeće, znanje i iskustva prethodnih generacija reinterpretira s kreativnošću koja neprekidno evoluira. U samom srcu takvog izraza su visokokvalitetni sveži lokalni proizvodi i u tom smislu on je najbolji ambasador svog regiona.

U njegovom opusu je pre svega čuvena Bresse piletina, najstarija rasa živine i po mnogima najukusnija piletina na svetu. Zatim sezonsko povrće, žablji bataci, jastog pa onda i čuvene vonaške palačinke (les crêpes vonnassiennes).

Šefov vizuelni identitet, foto: A.M.

Večera čuvenog šefa

Kada se nađete na mestu kao što je jedan od najboljih restorana na svetu, logično je da ćete se odlučiti za degustacioni meni, za po malo od svega što je najbolje, za po zalogaj svakog njegovog specijaliteta.

Koktel pre večere, foto: A.M.

A pre nego što zauzmete svoje mesto u trpezariji, imaćete priliku da uz koktel ili šampanjac i čarobne “amuse bouche” koji pršte od ukusa upoznate čuvenog šefa koji će ljubazno prići da vas pozdravi, upita odakle ste, odgovori na svako vaše pitanje ili se sa vama slika. I nas je oduševio svojom neposrednošću, osmehom i skromnom pojavom.

Nakon još tri mala predjela, našli smo se pred dilemom: da li da izaberemo krabu pauka sa tankim želeom od sokova ljuskara i blago dimljenim Oscietra kavijarom ili goluba s pastiom od nogica.
Potom su se nizala jela jedna za drugim: morski češljevi (kapice) s lovorovim listom, lokalni crveni cipal u redukciji od morskih plodova s anisom i komoračom i na kraju svež, flambiran jastog sa Savanjin grožđem.

Ono što bismo mi nazvali glavnim jelom (s mesom u glavnoj ulozi) bio je ponovo izbor između triptiha mlade jagnjetine sa aromatičnim sezonskim povrćem i Bresse piletine u mlečnoj marinadi.
A nakon delikatnog preddeserta, gozba je krunisana serijom slatkih porcija.

Kruška za desert, foto: A.M./City Mgazine

Između nekoliko ponuđenih opcija glavnog deserta izabrali smo krušku na nekoliko tema koja je bila poslužena sa još pet manjih poslastica, laganih i prefinjenih kombinacija čokolade, krema, eklera, sladoleda.

Vino i podrum od 140.000 boca

Dubina, bogatstvo i harmonija ukusa koje je ovaj šef postigao svojim jelima i sosevima još je više pojačana uparivanjem s odgovarajućim vinima, što je opcija koju najčešće biramo prepuštajući šefu odnosno somelijeru (a ovaj šef je i jedno i drugo) da za svako jelo odredi vino koje ga idealno upotpunjuje.

Vina sa šefovih vinograda u izlogu njegove vinarije, foto: A.M.

Ovaj šef inače poseduje i vinograde u blizini na kojima proizvodi svoja vina. Njegova najčešća vina su burgundijska bela od šardonea ili božole crvena. On je takođe i vlasnik jednog od najboljih podruma vina sa više od 140.000 boca sa svih strana sveta koje ćete moći da degustirate tokom večere.

Bistro i “Kuhinja naših majki”

Tradicionalni ambijent bistroa, foto: A.M.

Ništa manje impresivan, ali manje obilan i ne tako formalan bio je i set meni braserije “L’Ancienne Auberge”. Ovaj bistro sa izuzetno toplom atmosferom, drvenim gredama, kariranim stoljnjacima, starim loncima i porodičnim fotografijama u stvari je replika gostionice njegove porodice iz 19. veka u kojoj se služila tada popularna limunada.

Pita sa domaćim pateom, foto: A.M.

Ovde možete probati domaću kuhinju Bresse regije prema receptima njegove bake. Mi smo se konkretno odlučili za set meni “Kuhinja naših majki” i uživali u piti s domaćim pateom i sosom od širaz (Francuzi kažu “sira”) grožđa, u raguu od puževa, peršuna i belog luka i u čuvenom receptu njegove majke “La Mere Blanc” za piletinu u kremu sa palačinkama od krompira.

George Blanc, šef sa ordenom Legije časti

Ikona Francuske, dobitnik ordena Legije časti i mnogih priznanja i nagrada, uspešni biznismen i autor nekoliko knjiga, George Blanc, nadaleko čuveni šef ostao je vezan za svoj “teroar” i veran svojoj tradiciji.

Ono po čemu ćemo ga mi uvek pamtiti su klasična francuska kuhinja u prefinjenom ruhu i velikodušnoj ponudi, njegovo živopisno selo i osmeh kojim pozdravlja goste izlazeći iz kuhinje u kojoj sa 82 godine još uvek radi.

Ova zvanično najpostojanija zvezda Mišlenovog neba utrla je put mlađim koje su se odavno udaljile od klasičnog i tradicionalnog, ali čiji sjaj tek treba da izdrži ovoliki test vremena. Sva ta nova jata i neobična sazvežđa biće naše nove destinacije, nove avanture!

Autorka teksta:
Andrijana Mandić za City Magazine