Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Dnevnik nevidljivih: 13

To mi je bio najgori dan u životu. Ne dan kad sam pao, već baš taj, dan kada sam dobio otpusnu listu. Izašao sam iz bolnice, na štakama, sa po jednom čeličnom pločom zašrafljenom u kosti obe potkolenice. Dok sam ležao u bolnici, mislio sam, nikada neću prestati, nemam strah, nesreće se dešavaju, idem dalje. Prijatelji su me redovno obilazili, donosili mi voće i slatkiše, ugojio sam se sedam kila, pucao sam od života. Jedan moj prijatelj u posetu mi je dolazio ama baš svaki dan, sa putnom torbom koju bi gurnuo pod moj bolnički krevet, zatim negde otišao, zatim se vratio, posedeo malo sa mnom i ponovo otišao. Hteo sam da mu kažem da zaista nema potrebe da me svaki dan obilazi, nisam bio u toliko lošem stanju. Ispostavilo se posle da se tajno zabavljao sa jednom medicinskom sestrom na ortopediji. Nuždu sam prvih dana vršio u gusku koju mi je ljubazna sestra menjala bez izraza gađenja na licu. Verovatno je, mislio sam, na to oguglala, ali ipak me je svaki put bilo sramota. Slavio sam kada sam stao na štake i prvi put se sam dogegao do toaleta. Govorili su da se brzo oporavljam, sve je delovalo kao da ću se lako vratiti na staro, verovao sam u to. Verovao sam u sebe. Mislio sam, samo da izađem i odmah ću… Tog dana, kada sam izašao iz bolnice, budući na štakama, glupo je reći – noge su mi se oduzele, ali stvarno jesu. Kako sam ugledao svetlost dana van bolničkih zidova, tako me je preplavio strah. Preplavio me je strah da hodam, srce mi se steglo dok su me vozili kući, bio me je strah i da se vozim kolima. Zatim me je ispred kuće bilo strah da pređem ulicu, bojao sam se vožnje liftom do stana. Nisam mislio da će mi se to ikada desiti, ali znao sam da sam izgubio. Predao sam se. Znao sam da nikada više neću sesti na motor. Po dolasku kući, prvo što sam ugledao bile su moje moto-kros čizme u hodniku i jakna za moto-trke. Bila je sasvim malo oguljena od pada, a čizmama nije bilo ništa. Nikome nije jasno kako su moje kosti pukle uprkos svim protektorima. Ja se i ne sećam sasvim, mislim da je pri padu motor pao na mene. Spakovao sam čizme i jaknu u veliku crnu kesu, i zamolio da mi pomognu da odem do kontejnera. Želeo sam baš ja, lično, to da uradim. Bacio sam kesu u limeni kontejner, čizme su u njemu svom silinom odzvonile, kontejner je bio prazan. Bilo je gotovo, znao sam da se više nikada neću vratiti na stazu. Suze sam obrisao brzo, da me ne vide, i pre nego što su potekle.

To mi je bio najbolji dan u životu, majke mi. Takav je život, nekad ima đubreta nekad nema, majke mi. Kad nema đubreta mi samo produžimo dalje, do sledećeg kontejnera, i sledećeg, i sledećeg i sve tako. Svi misle naš posao je lak, svi ‘oće da se voze sa nama na kamionu. Da vidiš kad je hladno kako bi se vozio, ne bi niko, majke mi. Iskreno, ja više volim kad ima đubreta, kad ima da se radi. Ja volim da radim, svoj dinar da zaradim, majke mi. Kad ima đubreta, kolega i ja prvo bacimo oko, vidimo da l’ ima nešto vredno. Ako nema, onda u kamion. Ako ima, to odvojimo za sebe. Zadnji put je on izvukao patike. Bile njegov broj, meni male. Dogovorimo se ili ko prvi vidi ili kome više paše. Ja sam prvi vid’o patike, ali šta kad mi male, bolje on da ih uzme. Tako je jednom on prvi vid’o punu kesu, plišane igračke, meni dao, majke mi. On nema dece, a ja ćerki da ponesem. Dobar je on čovek. Taj dan ja nešto bio tužan. Jedan kontejner, drugi, nema smeća. Ljudi manje bacaju smeće kad je zima, ne znam što. Treći kontejner, kolega siđe, pogleda, kaže „nema, teraj“, a ja kako sam visoko, na kamionu, vidim unutra sija se kesa. Ko da sam znao, ja kažem „čekaj da pogledam“. Istresem, ono čizme za motor, i jakna za motor isto, trkačka, majke mi. Prava pravcata, original. Kad mi srce nije stalo, ja pogledam gore, poljubim u nebo, kažem, Bože, hvala ti. Taj dan pamtim k’o rođendan.

Fotografije: Unsplash

Najčitanije

Ako volite ovu pesmu – čestitamo vam, naučnici kažu da ste psihopata

Jedan od najpoznatijih repera, ali i muzičara danas je svakako Eminem, sa više miliona prodati ploča singlova i strimova pesama…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Namestili ste klimu da greje, a ona uporno hladi, evo u čemu je problem

Jesen je zvanično počela, a poslednjih malo više od nedelju dana bili smo svedoci naglog pada temperature, zbog čega su…

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Najnovije - Kolumne

Pravda za dokolicu

Doba karantina polako već počinje da deluje kao davna prošlost, ali i dalje se osećaju neke njegove posledice. Maske padaju…

I žene navijaju, zar ne

Prošle nedelje imao sam tu sreću da sam nekoliko dana proveo u Pragu, gde sam bodrio naše košarkaše na dve…

Ako niste baksuz i ako ste se malo promuvali, došli ste do zaliha: A šta sve možete da uradite sa kolicima punim mleka?

Svaki put kada pomislite da se ovaj naš svet menja brzinom svetlosti i da iz generacije u generaciju društvo nezaustavljivo…

Da li maštate da radite od kuće?

Skrolujem pre neki dan Instagram, kad mi iskoči jedan sponzorisan post. U pitanju je neki kurs, nisam se previše udubio…

Gledaćemo sve više snimaka pijanih političara u provodu i to je sjajno

Ako ste prethodnih desetak dana iole pratili vesti, teško ste mogli da propustite jednu koja stiže iz Finske. Kako je…

Kupanje

Ove godine smo na Ohrid došli ranije nego inače. Plaže su bile skoro prazne, čamci su se samo ponekad pojavljivali…