Ivan Tokin: Rečenice

Neke rečenice sam izgleda zabranio. Jutros dok sam stajao na terasi, sunce me je grejalo, sijalo je pravo u mene, preko brda, preko jednog krsta, preko bar tri ulice, preko terase, preko 149 miliona kilometara ta svetlost putuje i lomi mi se pred očima, pa vidim. Dok sam gledao, setio sam se jedne od zabranjenih rečenica – Popila piće i otišla.

To je, na primer, rečenica koju ne koristim najmanje dve i po godine, i svaki put kad bi je i neko drugi upotrebio, ja bih se na tog nekoga naljutio. Ne bih mu ništa rekao, samo bih mu zapamtio, ili njoj. Oni nikako ne bi mogli da znaju da je to zabranjena rečenica, naročito jer nikad nije bio ni problem što je popila piće, a ni što je otišla, posebno nije problem što je otišla, jer mi je to drago, problem je što je ta neka uopšte dolazila, i onda je rečenica koja opisuje njene aktivnosti po dolasku lako postala nepoželjna.

Onda postoji rečenica – Sad sam se setio. – Skoro svako od nas koristi tu rečenicu. To je obična rečenica. Ipak, to je za mene strašna rečenica. Ranije sam je i sanjao i u svakom snu je imala različito značenje i nijedno od tih značenja nije mi bilo milo, naprotiv, svako je bilo strašnije od prethodnog, pa se na kraju desilo da mi je najdraže postalo ono značenje koje je ta rečenica imala na javi, pa sad najviše volim njeno originalno značenje, što je stvarno potpuno neočekivan obrt.

Rečenica – Izvinite, molim vas. – takođe je na spisku, kao i njena drugarica – Nisam znao. –  i evo sad, dok opet sedim na terasi, i sunce me opet greje, vidim da mogu da nabrojim još bar deset takvih rečenica, dođe mi da napravim i spisak, i da onda svako koga to zanima može da pripazi kad razgovara sa mnom, da me ne ljuti bez razloga. Verovatno tih rečenica nema preko sto, ukupno kad ih sve saberem, moguće da ih ima najviše dvesta ili trista, ali ne bih da vas slažem, pa onda evo, preko petsto ih nema, obećavam. To valjda nije mnogo, i valjda nije teško pripaziti malo, tražiti od mene spisak i svaki put kad neko želi da mi se obrati, preleti spisak i miran je, bar što se mene tiče, ili bar dok ne dopunim spisak.

Eto, to nam je završeno, i ako računamo da smo se dogovorili kako lakše da komuniciramo, red je da znate i to da imam i omiljenu rečenicu. Ta rečenica glasi – Još malo.

Naslovna fotografija: Unsplash