Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Ivan Tokin: Treće

Prvo sam mislio da ću vam pisati o jednoj poseti. Drugo sam mislio da ću vam pisati o novom stanu. Treće se desilo samo, posle 11 meseci našao sam se pored Dunava. Vetar je duvao uzvodno, talasi su nam pričali svoju priču a reka je tekla na drugu stranu, ali da ne znam na koju stranu teče odmah bih poverovao talasima.

Tu smo bili nas troje, i reka i ptice. Kao da sam zaboravio beogradske rečne ptice, a nisam, nema šanse da zaboravim ptice, verovatno nisam smeo da ih se sećam, jer prekrasne su, te ptice su mi pola reke, pola Dunava i pola Save su ptice, proverite i sami, ako mi ne verujete. Pola bilo koje reke su njene ptice.

Video sam ih sve, plus jednu koju ne znam. Patke, galebovi, gnjurci, to je valjda standardno, na tom mestu, a to je kej kod hotela Jugoslavija. Patke nam dolaze u dva varijeteta, šarenom i šarenom na drugi fazon. I jedne i druge su radile svoj posao, uzletale su i sletale, plivale paralelno i u špicastom jatu, a jedna se pravila Engleskinja, ona je stajala na travi iza nas, kao nje se ništa ne tiče. Što se tiče gnjuraca, video sam samo jednog, mada to nije samo, to je jedan, njemu sigurno nije samo jedan, njemu je to ceo svet. E pa, eto, video sam ceo svet gnjuraca.

A galebovi, e galebovi su danas imali nastup. Vetar je bio umereno jak za to mesto, ali šibao je, i ko zna kako se to menja po visini. Gledam galebove pa vidim, vazdušne struje se izgleda menjaju na svaka tri do četiri metra visine. Neki su proletali, a neki nisu, neki su baš tu gde mogu da ih gledam, živeli na vetru, a ja sam opet imao sreće da sedim okrenut ka njima i gledam kako su s vetrom na dobar dan – dobar dan.

Jedan je radio ramenom, desnim, ako se to zove rame, ali znate na šta mislim, taj je tako spustio desno rame u pravom trenutku da klizne niz vazduh u reku, sa jedno šest metara visine, da izleti s ribom u ustima, malom, da je proguta u poslednjem trenutku kad ja to mogu da ugledam i da budem srećan, i zbog njega i zbog sebe i zbog vas koji sad znate šta je bilo tamo, s tim galebom i ribom.

Odmah zatim je proletela jedna ptičurina koju nikad nisam video, ličila mi je na orla, možda nekog malog, ali ne mogu da tvrdim, ne razumem se u ptice, osim u njihovu lepotu.

Naslovna fotografija: Unsplash

Najčitanije

Gistro priče: Deset evra

Kiša je padala trideset osmi sat zaredom. To veče je u Beogradu bio skup Nesvrstanih. Na nekom glupom portalu sam…

Aktuelni modni trendovi u skladu sa horoskopskim znakom

Ne znamo da li se i vama čini da je teško ispratiti sve modne aktuelnosti, pa smo zato odlučili da…

Ovo su 4 tipa osoba koje daju previše sebe

Poslednjih godina, termin burnout se pominje kao jedno stanje uobičajeno i prisutno među ljudima koji daju previše sebe na poslu.…

Najnovije - Kolumne

Pouke iz prošlosti: Moje ime je Di, Džon Di

Nije vreme za umiranje, film Kerija Fukunage, najnoviji je iz serije o pustolovinama britanskog tajnog agenta Džejmsa Bonda i poslednji…

Kikiriki, semenke, sport za zube: Ne skidaj delove, pucaću!

Juče sam, izašavši iz kuće, videla jedan prizor koji mi je uveselio čitav dan. Sasvim običan prizor, reklo bi se.…

Pouke iz prošlosti: O beznađu i odlasku na kraj sveta

„Nada umire poslednja“ – poznata je izreka, potvrđena nebrojeno puta tokom prohujalih vekova. Međutim, šta da se radi kada nada…