Pouke iz prošlosti – Balada o zvezdama koje nestaju

Slikar Vinsent van Gog rođen je 30. marta 1853. godine u selu Grot Zundert u holandskoj provinciji Brabant, a umro u mestu Over na Oazu, udaljenom jedan sat vožnje od Pariza, 29. jula 1890. godine. Znači da je imao tek nešto više od trideset sedam. Poslednjih mesec i po dana života slikao je neumorno: gotovo svakog dana po jednu sliku. A onda, obuzet duševnim bolima, od prijatelja je pozajmio revolver. Otišao je u polje i pucao u sebe. U prvi mah, činilo se da mu samoubistvo nije uspelo, ali nesrećni Vinsent ipak je preminuo posle nekoliko mučnih dana.

Osamdeset godina posle slikareve smrti, na drugoj strani sveta, američki kantautor Don Meklin (1945), koji se proslavio svojom protestnom pesmom o američkoj muzici i politici – American Pie, napisao je baladu Vincent. Pesma je zapravo bila njegovo najličnije odavanje počasti umetniku koga je posebno cenio.

Meklin je otpevao Vincent-a prateći se na akustičnoj gitari, a balada je ubrzo stekla veliku popularnost i mnogi je do dana današnjeg smatraju najboljom Meklinovom pesmom. Ostala je prepoznatljiva po uvodnim rečima koje glase: Starry, starry night… (Zvezdana, zvezdana noć…). To je istovremeno i naziv jedne od čuvenih Van Gogovih slika, dela iz 1888. godine – Zvezdana noć nad Ronom.

Čini se da je Vinsent van Gog zaista voleo da slika noć. U pismu svojoj sestri opisujući sliku Bašta kafane noću (u Arlu), između ostalog je napisao:

„Evo jedne noćne slike bez imalo crne boje. Na njoj su samo lepa plava, ljubičasta i zelena boja, a obližnji trg osvetljen je sumporžutom i limunzelenom bojom. Ja zaista uživam da slikam noću na licu mesta…”

I zaista, Vinsentov noćni svod osvetljavaju krupne zvezde. Isto je i na slici Zvezdana noć nad Ronom, kao i na portretu Ežena Boša iza čijih leđa, u pozadini, blista noćno nebo i na njemu – zvezde! One simbolišu nadu, ali i uspeh. A Van Gogov je počeo onda kada mu se život završio.

Ali vratimo se američkom kantautoru. Osim što opisuje Zvezdanu noć nad Ronom, Don Meklin u stihovima pominje i druga slikareva dela. Kada je pesma postala poznata, objasnio je da je odlučio da baladu posveti van Gogu jer ga je potresla romansirana biografija Žudnja za životom koju je napisao Irving Stoun. Kada je pročitao roman, a zatim i prepisku Tea i Vinsenta van Goga, počeo je da proučava i slike. One su ga zatim nadahnule da napiše muziku. Dakle, književnost, slikarstvo, pa muzika.

Bilo kako bilo, balada u kojoj Don Meklin opisuje divljenje prema osetljivoj ličnosti i delu Vinsenta van Goga, zauzela je prvo mesto na britanskoj top listi, sada već davne 1971. godine. U SAD, iako vrlo popularna, pesma Vincent stigla je (samo) do dvanaeste pozicije.

Don Meklinov hit svideo se i čelnim ljudima Van Gogovog Muzeja u Amsterdamu. Godinama je ova pesma svakodnevno  u njihovim salama. Primerak nota balade Vincent tamo se i čuva, zajedno sa slikarevim četkicama, šeširom koji je nosio dok je slikao Zvezdanu noć nad Ronom i drugim ličnim predmetima.               

Don Meklin u stihovima balade pominje brojna umetnikova dela: Van Gogove pejzaže, autoportrete, ali i mrtve prirode, posebno Suncokrete. Njegovi opisi su upečatjivi i krajnje dirljivi, jer melodija koja ih prekriva odiše neskrivenom setom i porukom da većina ljudi nije u stanju da razume živote i patnje velikih umetnika. U stvari, da nikada ne bi ni mogli da ih razumeju! Iz jednostavnog razloga što to i ne pokušavaju. I zbog toga je Vincent veoma tužna pesma.

Doduše, Don Meklin tu sebe izuzima i kaže:

 „Sada razumem ono što si pokušao da mi kažeš…”

On objašnjava i umetnikovo samoubistvo: „… oduzeo si sebi život kao što to ljubavnici često čine… Ali trebalo je da ti kažem da ovaj svet nije stvoren za nekog tako divnog kao što si ti”.

Kraj pesme nas uverava da je to prava istina. Današnji slušalac može samo da potvrdi da bi nerazumevanje moglo biti još okrutnije.                         

Jedna od poslednjih Van Gogovih slika jeste Žitno polje sa vranama iz kobne 1890. godine. Na njoj je nešto zaista upozoravajuće, jer se odmah uočava kako na nebu više nema zvezda. Nema nebeskih sijalica koje osvetljavaju Zemlju i donose spokoj onome čija je duša uznemirena i prestrašena. Umesto njih, ispod oblaka zlokobno lete vrane koje u jatu nadleću žitno polje. Da li su one simbol tmine, znak mraka i zle kobi koja će se uskoro nadviti nad umetnikom? „Umreti možda nije tako teško kao živeti”, napisao je Vinsent bratu Teu.

Naslovna fotografija: Žitno polje sa vranama, Vinsent van Gog; izvor Wikipedia