Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Pouke iz prošlosti: Hodajmo nežnije

AUTOR: Mirjana Ognjanović 09 Jul, 2021
Pouke iz prošlosti: Hodajmo nežnije

Možda i ne bi trebalo sebe da krivimo ukoliko stalno – a ni tako često – nemamo svest o sopstvenom značaju u sklopu porodice, društva u kojem živimo, zemlje, sveta, planete, svemira… A posebno u sklopu istorije. Postoje, međutim, trenuci i događaji koji nemilosrdno, kao munja, bacaju svetlo na to slaganje neponovljivih i originalnih zrnaca peska – u pustinju civilizacije. I objašnjavaju nam da mi, bili toga češće ili ređe svesni, gazimo po tom istom pesku. Pritom, ne razmišljajući da postoji mogućnost da hodamo po grobovima ljudi koji su tu nekada živeli. Kao da u nama nema nikakvog poštovanja prema večno zaspalim.

Evo jedne priče o tome. Britanski istoričar Mark Mazover (1958) objavio je 2004. godine knjigu o istoriji grčkog grada Soluna i nazvao je Solun, grad duhova (ovu knjigu je inače u prevodu Nevene Mrđenović objavio Dosije iz Beograda). Naslov se poglavito odnosi na burnu istoriju multikulturnog drevnog grada koja je počela još 315. godine pre nove ere. Solun se menjao tako sudbonosno (kroz različite vlasti, vere, migracije stanovništva i izmene arhitekture, požare i epidemije), i toliko brzo da, jednostavno rečeno, nije bilo vremena da umrli budu ostavljeni na miru. Zato je Mazover Solun nazvao gradom duhova. Nesmirenih duša.

I da preskočimo dugu priču o svim vladarima i naizgled uspostavljenom skladu u kojem su u jednom trenutku u Solunu zajedno živeli pravoslavni Grci, muslimani, uglavnom Turci, Jevreji, Italijani, Srbi i mnogi drugi. Činilo se da svi daju onaj odlučujući doprinos identitetu grada. I svi su ga smatrali svojim. U takvom je saživotu, odmah pored istočnih zidina Soluna, nastalo jevrejsko groblje na površini od 324 hiljade kvadratnih metara. Osnovano 1492. godine, posle pogroma Jevreja sa Iberijskog poluostrva, bilo je to najveće groblje Sefarda na istoku Sredozemlja. Obuhvatalo je neobično veliki komad zemlje jer je tradicija nalagala da se tela umrlih ne smeju uznemiravati, pa ni iskopavati. Eh…

Foto: Staro jevrejsko groblje u Solunu/ Wikipedia

Krajem 19. veka, jevrejsko groblje je bilo toliko veliko da, takoreći, niko nije mogao na njemu da se snađe. Uprava je čak morala da zaposli vodiče. Najugledniji solunski Sefardi, intelektualci, trgovci i verske vođe, tu su bili sahranjeni. A na nadzemnim spomenicima, uklesani simboli: Davidova zvezda, menora, limun, urmina palma. Na nekima i simboli koji su dočaravali karakter i profesiju osobe koja je tu počivala. Najčešće uklesana rečenica bila je: „Neka mu (joj) duša bude večna“.

Ipak, jedan deo grobljanskog zemljišta bio je oduzet Jevrejima još za vreme otomanske vladavine, krajem 19. veka, a zatim se 1936. godine, kada je Solun postao deo Grčke, javila potreba za kampusom za novi Aristotelov univezitet. Već sledeće, jevrejska zajednica je ponudila 12.300 kvadratnih metara groblja za širenje Univerziteta. Zbog toga su vodeći ljudi zajednice preuzeli na sebe zadatak da premeste neke grobove, premda se to kosilo sa njihovom tradicijom. Igrom sudbine, reč je ujedno i o jedinim sačuvanim spomenicima sa starog Jevrejskog groblja u Solunu.

Jer, počeo je Drugi svetski rat i „konačno rešenje“ za jevrejski narod širom Evrope, a 1942. godine primenili su ga i nacisti kada su zauzeli Solun. Nekoliko nedelja posle obilaska velikog jevrejskog groblja, Nemac Maks Merten, ozloglašeni administrator Vermahta u okupiranom gradu, inače stručnjak za imovinsko pravo u Rajhu, naložio je da sve bude sravnjeno sa zemljom. Rušenje groblja je trajalo od decembra 1942, do februara 1943. godine. Mermerni i kameni spomenici bili su rasuti po celom gradu. Stotine nadgrobnih ploča upotrebljeno je za podizanje novih zgrada, zdanja, pa i krčmi, ali i popločavanje puteva i plesnih podijuma. Mazover pominje da su se lobanje preminulih mogle naći u gradu i mnogo godina kasnije, te da članovi omladinskih pozorišnih trupa nisu imali pojma odakle im „rekvizit“ za monolog iz Hamleta.

U svakom slučaju, Aristotelov univerzitet je 2014. godine u sklopu kampusa, u opservatorijskom parku, podigao spomenik u znak sećanja što se na tom mestu vekovima nalazilo jevrejsko groblje. Spomenik je u obliku menore, sačinjene od ostataka sačuvanih nadgrobnih ploča sa starog groblja. A u predvorju svečane sale istog Univerziteta na spomeniku solunskim mučenicima, žrtvama Holokausta, od metala i crvenih cigala (koje podsećaju na Aušvic) piše: „Na mestu gde se Univerzitet danas nalazi, sve do 1942. godine bilo je solunsko jevrejsko groblje, jedno od najstarijih u Evropi koje se prostiralo na skoro 350 hiljada kvadratnih metara. Uništenje groblja od strane nacističkih okupatora predstavljalo je strašan kulturološki zločin tokom Drugog svetskog rata. Ovo umetničko delo posvećeno je uspomeni na 50.000 grčkih Jevreja koji su, primorani da nose žute zvezde na svojoj odeći, deportovani i ubijeni u logorima Aušvic-Birkenau“.

Foto: Spomenik u parku Aristotelovog univerziteta/Wikipedia

Imajući u vidu ono što znamo da se desilo na raznim stranama sveta tokom našeg života, ili ne mnogo godina pre nego što smo se rodili, recimo da bismo mogli da koračamo nežnije i sećamo se onih dobrih ljudi koji su nekada postojali, kao što i mi danas postojimo. Neka veza između njih i nas, bez sumnje je prisutna. Bez obzira da li hodamo kroz novi tržni centar u centru Beograda, šetamo psa u Studentskom parku, ili smo pošli na kafu u Tašmajdanski park…

Naslovna fotografija: Veljko Radosavljević

Najčitanije

Objavljeno je koji je trenutno najpopularniji modni brend na svetu

Lyst je aplikacija za pretragu proizvoda poznatih modnih brendova koja na kraju svakog kvartala objavljuje svoj prestižan The Lyst Index…

Dženifer Lopez zna kako se nosi slip haljina tokom jeseni!

Ništa nije teško kada radiš ono što voliš, tako bismo ukratko mogli da opišemo stil života višestrane umetnice iz naslova.…

Zabavne slučajnosti koje se dešavaju samo jednom u životu

Kako biste reagovali da hodate supermarketom i na ambalaži nekog proizvoda ugledate ilustraciju čoveka koji izgleda isto kao vi? A…

Pogledajte neverovatan performans koji je osvojio internet

Ako ste pratili zatvaranje nedavno održanih Paraolimpijskih igara u Tokiju, imali ste priliku da uživate u neobičnom performansu koji je…

Motivišite se da vežbate kod kuće

Mnogima vežbanje samo po sebi predstavlja veliki izazov. Zna da bude izuzetno naporno, oduzima dragoceno vreme i može da nervira…

Duge čizme kao mikro trend

Interesantna stvar odigravala se na nedavno održanim Nedeljama mode, na kojima su predstavljene kolekcije za proleće/leto 2022. Naime, mnoge dame…

Najnovije - Kolumne

Žena na ivici nervnog sloma: Četiri sira

Kad moj muž ode u prodavnicu i donese namirnice, izgleda kao da se u frižideru ništa ne menja. A zapravo…

Gistro priče: Mira i Pera Forever

Popodnevni saobraćajni špic. Radni dan usred nedelje. Sedeo sam u parku u Nemanjinoj ulici. Na slušalicama mi je svirao Brajan…

Ivan Tokin: Andrea

Skoro nikad ne idem sama na pijacu. Najverovatnije sam bila bar jednom sama, ali kažem vam, ne sećam se. Jutros…

Kikiriki, semenke, sport za zube: U meni je jesen

Dragi pajte, Danas sam pokušala da objasnim zašto toliko volim jesen i shvatila sam da, na koncu, to mora da…

Pouke iz prošlosti: Ljudi smrti i ljudi života

Kreni stazom duge: prati put pesme, pa će se sve što se tebe tiče, pretvoriti u lepotu. Postoji izlaz iz…

Gistro priče: Cigla

Zgrada u kojoj živim je napravljena od bele cigle. Iznad mog prozora, negde u visini sedmog sprata, nalazi se jedna…