Pouke iz prošlosti: Šta nam sudbina sprema ako rano ustanemo

Biće pametno da ove nedelje ne ustanemo suviše rano, jer će zlokobne konfiguracije vršiti koban uticaj izjutra. Sukobi i nesrećni slučajevi daće obeležje kraju noći. Ne treba da očekujemo za vreme dana neka naročita zadovoljenja, ali ako se zadovoljimo običnim odmorom, nećemo imati razloga da se žalimo na zvezde. Uveče treba da se klonimo svake preteranosti. Deca rođena ovoga dana neće se isticati ni dobrim, ni rđavim osobinama. U profesijama bez odgovornosti, postići će srednji uspeh, a u braku biće srećni.

Ovo astrološko predskazanje od pre stotinak godina, pod naslovom Šta nam sudbina sprema? objavljeno u domaćoj dnevnoj štampi za osobe rođene 10. aprila, bilo je delo astrologa gospodina K. Kerneza. Odnosno, osobe koja se tako potpisivala. On je taj posao očito obavljao zbog velikog interesovanja onih koji su i tada verovali u astrologiju. Današnji časopisi i sajtovi takođe su prepuni astroloških predskazanja. Pitanje je samo koliko im čitaoci zaista veruju. Na stranu što je naširoko poznato da u želji da što duže vladaju, savremeni političari najredovnije pohode svoje astrologe, s namerom da im i zvezde pomognu da ne pogreše tamo gde sve vreme i na opšti užas omanjuju!

Što se magazina i sajtova tiče, nije tajna da se isti sadržaj (jasno, ne uvek i svuda), za različite znakove zodijaka s vremena na vreme samo promeša, te ono što je pre par meseci važilo za osobu u znaku Ovna, sada pristaje ljudima rođenim u znaku Blizanaca. Međutim, uopšte nam nije namera da dokazujemo kako astrologiji ni danas, baš kao ni u davna vremena, nije pristupano vrlo ozbiljno, budući da su mnogi astrolozi naučnim metodama nastojali da proniknu u značaj uloge zvezda i planeta na život ljudi. Evo i primera.

Umetničku veličinu najmlađeg sina Vinćenca Galileja (1520-1591), italijanskog renesansnog kompozitora i oca čuvenog astronoma Galilea Galileja (1564-1642), istorija muzike otkrila je tek u 20. veku. Mikelanjolo Galilej, lautista i plodotvorni kompozitor rođen je u Firenci 18. decembra 1575. godine. Datum Mikelanjolovog rođenja otkriva brižljivo proračunat i iscrtan horoskop koji je za svog brata uradio astronom Galileo. Verujući u moć svemira, odnosno planeta, Galileo je svim članovima porodice uradio horoskope. Da li je predvideo i njihovu, ne baš uvek srećnu, budućnost? Među mnogobrojnim crtežima Galilea Galileja, nađen je i horoskop njegove vanbračne kćerke Virđinije koja je u trinaestoj godini, na očev zahtev, postala časna sestra Marija Ćeleste.

Šta pokazuje Virđinijin horoskop? Galileo je primetio da su Merkur i Venera u razdvojenim kućama, što je govorilo o nesuglasju koje vlada između devojčinih nepromišljenih odluka i njenih osećanja. Značajni uticaj Meseca svedočio je o tome da će osećanja u određenom trenutku nadvladati razum! Položaj Saturna ukazivao je na osobu vrlo čvrstih moralnih načela, Merkur i Jupiter uticali su na njenu britku pamet, ali i obazrivost. Vaga u podznaku naglašavala je plemenitost sestre Marije i predusretljivost.

Izgleda da je astronom koji je sačinio horoskop svojih vanbračnih kćerki najviše uticao na tužnu sudbinu devojaka. Obe je smestio u manastir jer su bile vanbračne i nije mogao da im obezbedi miraz. Sačuvano je stotinak pisama koje je sestra Marija Ćeleste poslala ocu između 1623. i 1634. godine. U svakom mu izražava odanost i ljubav. Manastir u kojem je živela bio je krajnje siromašan. Sestra Marija se ocu stalno žalila na hladnoću, oskudnu ishranu… Ipak, slala mu je majstorski izvezene okovratnike po kojima je bio poznat. Kako god, on je sestri Mariji, osobi vrhunskih karakternih osobina, barem sudeći po horoskopu, ostao jedini prijatelj. I zaključak da će njena osećanja nadvladati razum… čini se da se može shvatiti sasvim relativno. Osećanja su bila očuvana, svakako, ali i potisnuta. Brat Mikelanjolo, poznati lautista, jedanaest godina mlađi, umro je pre starijeg brata.

Inače, proricanje budućnosti koje se zasniva na pokretima zvezda i planeta cvetalo je bar od 2500. godine pre nove ere u Mesopotamiji, od kada potiču i mnoga svedočanstva, tačnije proricanja. Egipat, Grčka, Azija, svi su od davnina bili zagledani u nebo koje određuje ljudsku sudbinu. Pojava hrišćanstva umanjila je značaj astrologije. U renesansi je međutim ponovo oživela, kao uostalom i aritmetika i geometrija, pomoću kojih se izračunavalo gde će se neko nebesko telo nalaziti određenog datuma. Ni Katarina Mediči nije mogla da zamisli svoj život bez astrologa, baš kao ni današnji vlastodršci. Jasno, crkva se tome protivila i papskim bulama je 1535. i 1631. osudila bavljenje astrologijom.

Još nekoliko zanimljivosti za kraj ove priče. Astrologija se bar stotinak puta pojavljuje u delima Vilijama Šekspira jer su postupci likova, jednostavno rečeno, često uslovljeni zvezdama. Takođe, za današnje prilike pandemije vrlo je interesantna činjenica da je italijanska reč za grip – influenza – zapravo nastala pod snažnim uticajem astrologije. Italijanski lekari, sasvim uvereni da na tu bolest utiče nepovoljan raspored planeta, koristili su reč influenza. Žovijalne osobe su pod uticajem Jupitera (od latinskog jovalis). Lunatik se vlada pod uticajem Meseca (Lune), marcijalnu (Mars) narav imaju ratoborni. Ništa nismo krivi, stvarno, samo se planete, ipak, okreću i mute nam pamet u dobrom ili lošem smislu.

Naslovna fotografija: Libracija polulimuna; Slavko Krunić