Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Nije to ništa, ništa to nije, ali nije da nije: Kritika filma „Paralelne majke“ Pedra Almodovara

AUTOR: Zoran Janković 09 Mar, 2022
Nije to ništa, ništa to nije, ali nije da nije: Kritika filma „Paralelne majke“ Pedra Almodovara

Za neke možda i pomalo neočekivano, ali moralo je, a i moglo je to da se desi – Almodovar ima osrednji film, i to još nakon izvrsnog prethodnog (Bol i slava sa Antonijom Banderasom u ključnoj roli). Naravno, ništa strašno, dešava se (možda će se i nanovo dešavati), i veliki autori, što Almodovar svakako već nekoliko decenija i to u kontinuitetu jeste, umeju da malo kliznu i odlutaju sa staze, reklo bi se, sigurne pobede.

Doduše, malo zabrinjavaju dve stvari – Paralelne majke jasno očitavaju izvesnu mehaničnost, odveć relaksirano oslanjanje na sugestivnost i učinkovitost ranijih, oprobanih recepata i zahvata, a, pritom, sve to se dešava nakon odličnog filma, a pre željno iščekivane ekranizacije proze znamenite Lusije Berlin, pa još sa Kejt Blanšet u glavnoj ulozi (ostavimo po strani odrednice „prvi Almodovarov film na engleskom jeziku“, jer bilo je poviše najava tog tipa i ranije, pa se to ipak nije zgodilo, a i svakako je efemerniji detalj u pitanju, jer povrh svega – Almodovar je Almodovar).

Upravo tako – Almodovar je Almodovar, i to je, nimalo iznenađujuće, u trenu evidentno i u slučaju ostvarenja Paralelne majke, počev od narativnih postavki, ukrasa, strukture, tona i boje filma, pa sve do sitnijih finesa. I to je, da zabune među srčano-gorljivim poklonicima ne bude, sasvim u redu. Najposle, i jeste najbolje kada je Almodovar na prvom mestu Almodovar, pa bilo to iz ere nestašnih i neposlušnih filmova sa početka karijere, preko krunskih mu dela, pa sve do primetno primirenijih dela u ovoj zreloj ili poznijoj fazi filmografije.

Zaplet je očekivano almodovarski (pritom, ciiljano ćemo odustati od detaljnijeg prepričavanja radnje – kako ne bismo otkrili preokret, kao i par mekgafina) – u žiži povesti su dve žene, generacijski udaljene, koje postaku majke u istom danu, pa još i u istoj bolnici, što će, gle čuda, postati važan detalj za ono što sledi i u njihovom odnosu, i u ostatku zapleta i priče u celini gledano, i njihove staze će se u bliskoj budućnosti nanovo ukrstiti i temeljno isprepletati.

Drugi deo priče tiče se nastojanja starije od njih dve (Penelope Kruz u osmoj ulozi u Almodovarovom filmu, sasvim očekivano, uz zrelo i efektno glumačko izvođenje) da pokrene rad zvanične komisije koja bi u njenom rodnom selu obeležila mesta stradalih tokom Španskog građanskog rata i potonje Frankove strahovlade. Iako ova dodatna narativna dimenzija blagovremeno otvara i onda i zaokružuje osnovnu potku priče Paralelnih majki, stiče se prilično snažan i postojan utisak da u dobroj meri deluje nakalamljeno, kao i da je tu nastao ne baš elegantan šav između te dve narativne niti.

Osim toga, tu je i impresija da se bez toga i moglo, a da je sam Almodovar o posledicama užasa Frankove ere rekao znatno više toga, pa još i osobenijeg i kinestetski i narativno uklopljenijeg i nadahnutijeg u svojim mladalačkim ostvarenjima, koje je, između ostalog, odlikovao i svojevrstan pankerski žest, kao očigledna reakcija na pretprljeno tokom decenija rigidne i pogubne diktature.

Ovde dolazimo do gorepominjane mehaničnosti – jednostavno, čini se, ne gubeći, pritom, činjenicu da je reč o velikom, zrelom i krajnje osobenom, pa samim tim i prepoznatljivom autoru, čiji je viđenje filmskog jezika podugo već naširoko poznata stavka među generacijama poštovatelja i ostalih filmofila, da se ovde događaji mehanički nižu, da nisu organski deo šireg pripovednog koncepta i okvira. Isto ili barem slično važi i za tretman priče i narečenog filmskog jezika – kao da Almodovar naprosto radi i stvara ono što se od njega očekuje, pa još uz utisak da film, inicijalno vešto i čvrsto postavljen, sam od sebe ide dalje, ka završnici.

U tom pogledu, ima i izvesne rutine, uključujući tu i podosta toga još – lako uočljive i sasvim očekivane omaže Fasbinderu, Daglasu Sirku (odnosno, njegovoj postavci hipermelodrame sa žigom višekrake porodične povesti), a donekle i Hičkoku, te ukupan dizajn filma, pri čemu insistiranje na oku ugodnim enterijerima u ovom konkretnom slučaju, a u koliziji sa tim drugim fonom priče o i dalje nespokojnim stradalima, odaje i izvesnu slabovidu relaksiranost dobro snađenih i to u trenutku krupnih potresa u svetu, čega je (mlađi) Almodovar bio veoma svestan.

Ali, ne, nije sve tako crno, jer u pitanju je sasvim funkcionalan film (i to reditelja koji retko izneverava, i koji je sam svoje ljubitelje navikao na visok standard „izrade“), ima tu štošta da se vidi i kasnije analizira (sve i da Paralelne majke doživite i kao autoreferentni eho filmova Sve o mojoj majci i Prekinuti zagrljaji, recimo)…

Osim toga, omiljenim autorima, kao i svima nama, manje ili više filmoljubivim „civilima“, svakako treba nešto više ljubavi kada ne briljirijaju, kada možda naprosto predahnjuju pred naredni, zahtevniji potez, kada su naprosto ljudi, nekada maestralni, a nekada uvereni i da sama rutina može da dovede do prihvatljivog krajnjeg rezultata. Kao što je to, uostalom, i ovde slučaj, jer Paralelne majke, podno tih svojih nedostataka, jesu film koji vredi pogledati pune pažnje i otvorenog srca, i to na što većem platnu.

Fotografije: Sony Pictures Classics

Najčitanije

Ovo su najusamljeniji horoskopski znaci

Biti sam i biti usamljen nije isto, jer vam može biti zabavno i kada ste sami, ali kako onda razlikovati…

Ovo su simptomi ciroze jetre

Hronična bolest oštećenja tkiva jetre zove se ciroza jetre. Ciroza je zapravo bolest koja nastaje kao posledica i kasniji stadijum…

Mesečni horoskop za oktobar 2022: Jedan znak bolje da do novembra ne izlazi iz kuće

Polako odbrojavamo poslednje dane septembra, i pred nama je novi jesenji mesec. Stoga, pravo je vreme za detaljan horoskop u…

Evo kada u svakom delu Srbije počinje jeftina tarifa struje

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki…

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

Najnovije - Kultura

Brkati momci stižu u Beograd – ostalo je još jako malo ulaznica

Zbog velikog interesovanja za beogradski koncert poznatog balkan-pank-folk benda Brkovi, poslednjih 200 ulaznica, koje su bile predviđene za prodaju na dan…

Novi trejler filma “Black Panther: Wakanda Forever” najavljuje nastavak Marvelovog hita

Black Panther je bio jedan od najunosnijih filmova o superherojima iz Marvelovih stripova. Sa budžetom od 200 miliona dolara, on…

Nova epizoda serije “Kuća zmaja” je bilo negledljiva, ali ovog puta ne zbog eksplicitnih scena

Serija “Kuća zmaja” prednjači trenutno po gledanosti svuda u svetu, međutim često je i na udaru raznih kritika, kao u…

Rockam Dorćol prerastao u dvodnevni međunarodni festival

Prvi Rockam Dorćol održan je 2021. godine kao odgovor na dugu pauzu u susretu bendova sa publikom, izazvanu pandemijskim uslovima.…

Političari, smutljivci i heroji: ove ljude iz stvarnog života je glumio Kristijan Bejl

Kristijan Bejl je poznat po svojoj svestranosti, a glumio je u nekoliko filmova zasnovanih na životima i iskustvima ljudi iz…

Olivija Kolman i Džesi Bakli nakon filma „The Lost Daughterˮ ponovo zajedno u kadru

Ranije ove godine, Olivija Kolman i Džesi Bakli zaradile su nominacije za Oskara za svoje uloge u Netfliksovoj adaptaciji novele…