Masovna bolovanja dovela do promene zakona: Zaposleni više neće moći da ostanu kod kuće i jave da su se razboleli

Radnici u Nemačkoj uskoro više neće moći da otvore bolovanje bez lekarske potvrde već prvog dana odsustva sa posla.

Reforma je deo paketa mera koje je predstavio nemački kancelar Fridrih Merc, a cilj je da se smanji, kako je rekao, „izuzetno veliki“ broj dana koje zaposleni provode na bolovanju, prenosi Nova.

Do sada su zaposleni mogli da odsustvuju sa posla do tri dana bez lekarskog uverenja, iako su poslodavci imali pravo da potvrdu zatraže i ranije.

Nova odluka izazvala je brojne kritike lekara i stručnjaka za tržište rada, koji upozoravaju da će dovesti do velikih gužvi u domovima zdravlja i ambulantama, ali i primorati zaista bolesne ljude da već prvog dana bolesti odlaze kod lekara.

Kako će funkcionisati nova pravila?

Tokom pandemije koronavirusa u Nemačkoj je uvedena mogućnost dobijanja potvrde o bolovanju telefonom kako bi se smanjilo širenje zaraze. Tu praksu je 2023. godine tadašnji ministar zdravlja učinio trajnom.

To je značilo da zaposleni mogu telefonom da pozovu svog izabranog lekara, opišu simptome i dobiju potvrdu o bolovanju koja se elektronski prosleđuje poslodavcu.

Ovu mogućnost uvela je prethodna nemačka vlada.

Prema dosadašnjim pravilima, potvrda je bila obavezna tek nakon tri dana odsustva sa posla.

To će sada biti ukinuto. Zaposleni će morati već prvog dana bolovanja lično da odu kod lekara kako bi dobili potvrdu.

Zašto Nemačka uvodi stroža pravila?

Prema novom izveštaju istraživačkog instituta IGES iz Berlina, koji je naručila jedna od najvećih nemačkih zdravstvenih osiguravajućih kuća DAK Gesundheit, prosečan zaposleni u Nemačkoj tokom 2025. godine bio je na bolovanju 19,5 dana.

Istovremeno je zabeležen rast od 6,9 odsto odsustava zbog problema sa mentalnim zdravljem.

Na povećanje broja evidentiranih bolovanja uticao je i novi elektronski sistem prijavljivanja bolovanja, poznat kao eAU, koji je u potpunosti zaživeo 2023. godine.

Lekari sada potvrde šalju direktno zdravstvenom osiguranju, dok ih poslodavci preuzimaju elektronskim putem, što omogućava preciznije evidentiranje odsustava.

Institut IGES smatra da su zahvaljujući novom sistemu sada registrovana i mnoga kratkotrajna bolovanja koja ranije nisu ulazila u zvaničnu statistiku.

Istraživači navode i da je pandemija povećala svest zaposlenih o prenošenju zaraza na radnom mestu, zbog čega se više ljudi odlučuje da ostane kod kuće kada se razboli.

Generalni direktor DAK Gesundheit Andreas Štorm ocenio je da bi savezna vlada trebalo da organizuje poseban sastanak posvećen rastu broja bolovanja.

„Odsustva zbog problema sa mentalnim zdravljem često traju dugo. Kompanije se suočavaju sa velikim brojem izgubljenih radnih dana, zbog čega je prevencija od ključnog značaja“, rekao je Štorm.

Najveći broj bolovanja odnosi se na respiratorne bolesti, psihičke poremećaje i oboljenja mišićno-koštanog sistema, koji zajedno čine približno polovinu svih dana provedenih na bolovanju.

Deo ekonomskih reformi

Kancelar Fridrih Merc predstavio je ovu meru u okviru šireg paketa reformi čiji je cilj povećanje produktivnosti nemačke privrede.

Vlada je u aprilu prepolovila prognozu privrednog rasta za 2026. godinu na svega 0,5 odsto, dok je prognoza za 2027. smanjena na 0,9 odsto.

Nemačka centralna banka u junu je procenila da će privreda ove godine porasti za 0,5 odsto, a naredne za 0,8 procenata.

„Ovo je teška odluka, ali više ne možemo da priuštimo konkurentski hendikep koji nastaje zbog dugih odsustava sa posla“, rekao je Merc.

Lekari upozoravaju na posledice

Najveća udruženja lekara u Nemačkoj oštro su kritikovala predložene izmene.

Udruženje lekara opšte prakse saopštilo je za Reuters da će obaveza pribavljanja potvrde prvog dana bolesti biti „apsolutno pogubna“ za već preopterećene ambulante.

Predstavnik udruženja Markus Blumental Bajer izjavio je za medijsku grupu RND da su predložene izmene „potpuno katastrofalne“ i da će dodatno opteretiti zdravstveni sistem.

Sindikat Verdi ocenio je da ovakva odluka pokazuje „kulturu nepoverenja“ prema zaposlenima.

Stručnjak za dobrobit zaposlenih i produktivnost sa Univerziteta Bond, dr Libi Sander, smatra da je nova politika nepraktična.

„Ako svaki zaposleni bude morao prvog dana bolesti da ode kod lekara, lako je zamisliti koliki će to pritisak predstavljati za zdravstveni sistem“, rekla je ona.

Dodala je da istraživanja pokazuju da veliki broj zaposlenih pati od sagorevanja na poslu, kao i da fleksibilni modeli rada mogu biti mnogo efikasnije rešenje od ovakvih univerzalnih mera.

Nemačka među zemljama sa najizdašnijim bolovanjem

Radnici u Nemačkoj imaju pravo na punu platu tokom prvih šest nedelja bolovanja, koju isplaćuje poslodavac.

Nakon isteka tog perioda isplatu preuzima obavezno zdravstveno osiguranje, koje isplaćuje oko 70 odsto bruto zarade, i to do ukupno 78 nedelja u periodu od tri godine za isto oboljenje.

Pre najavljene reforme, Nemačka je važila za jednu od zemalja sa najpovoljnijim pravilima kada je reč o bolovanju.

Među državama sa najizdašnijim sistemom nalaze se i Švajcarska, gde zaposleni u pojedinim slučajevima mogu da primaju punu platu tokom bolovanja i do dve godine, kao i Norveška, koja obezbeđuje stopostotnu zaradu tokom godinu dana.

Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države, Indija i Japan nemaju savezne zakone koji obavezuju poslodavce da zaposlenima plaćaju bolovanje.