Dečko koji je odrastao u svetioniku: Priča o Mirku i poslednjoj porodici svetioničara u Valdanosu

Na samom kraju crnogorske obale, tamo gde kopno najdalje ulazi u Jadransko more, stoji građevina koju su pomorci naučili da prepoznaju mnogo pre nego što su postojali GPS uređaji i navigacione aplikacije. Na rtu Mendra, iznad ulaza u uvalu Valdanos, već 140 godina svetionik šalje svoje svetlosne signale brodovima koji prolaze južnim Jadranom.

Dok većina svetionika danas funkcioniše automatski i bez stalne posade, Mendra je ostala izuzetak. To je jedini stalno nastanjeni svetionik u Crnoj Gori, a verovatno i poslednje mesto na Jadranu gde se život jedne porodice i dalje odvija u ritmu mora, vetrova i svetlosnih signala koji noću seku horizont.

U toj kući od kamena, podignutoj još 1886. godine, odrastao je Mirko Stojanović.

Danas ima nešto manje od trideset godina. Tokom zime radi na brodu i plovi morima daleko od kuće. Ali čim stigne leto, vraća se u Valdanos, seda za kormilo svog čamca i vodi putnike do skrivenih plaža, pećina i uvala koje poznaje bolje nego bilo ko drugi.

Za njega more nikada nije bilo destinacija. Bilo je dvorište.

Dok su druga deca odrastala u zgradama i igrala se na ulicama, Mirko je prve korake pravio na stazama oko svetionika. U školu je odlazio iz kuće koja već više od jednog veka dočekuje pomorce. Njegov otac Stanko je svetioničar, isto kao što su to pre njega bili deda i pradeda.

Retko ko danas može da kaže da potiče iz porodice koja se generacijama bavi istim poslom. Još ređe da taj posao podrazumeva život na mestu koje izgleda kao scena iz pomorskog romana.

Sa Mendre se vidi otvoreno more. Nema susednih kuća, nema gradske buke, nema ulične rasvete. Noću svetionik baca tri bela bljeska svakih deset sekundi i njegov signal dopire desetinama kilometara daleko. Generacije pomoraca upravo po toj karakteristici prepoznaju da se približavaju ulazu u Valdanos.

@city_magazine Mesto u Crnoj Gori koje moraš da posetiš ovog leta 🌊🐠 #montenegro ♬ Seagulls & Sea – Sea Dreams Music Universe