Ovo je najstariji vic na svetu, ali možda vam neće biti toliko smešan kao kad je smišljen

Najstariji poznati vic na svetu star je oko 4.000 godina. To verovatno većini ljudi danas ne izgleda smešno, ali ipak pokazuje da su se ljudi smejali istim stvarima hiljadama godina.

Napisan je oko 1900. godine pre nove ere klinastim pismom, pismom sumerske civilizacije, koja je u to vreme cvetala u današnjem Iraku, piše N1.si.

Šala je pronađena kao deo zbirke poslovica, što sugeriše da su ljudi u drevnoj Mesopotamiji delili i zapisivali viceve ​​slično kao i mi danas.

Toaletni humor starih Sumera

I nije se radilo o plavušama, političarima ili policajcima. Radilo se – kako da to nežno kažemo – o gasovima. Bukvalno.

„Od kada je svet nastao, mlada žena nikada nije prdnula u naručju svog muža“, kaže ovaj najstariji poznati vic.

Da li ste se smejali? Verovatno ne.

Ne znamo da li su se stari Sumeri glasno smejali ovoj šali, ali je očigledno bila vredna zapisa koji je opstao do danas.

S druge strane, šala je primer takozvanog „toaletnog humora“, koji izgleda da ima dugu istorijsku tradiciju.

Vrlo je verovatno da je za to vreme govorila o nečemu apsurdnom, ali s druge strane, ona sugeriše da je puštanje gasova u krilu muža bila uobičajena pojava za starije žene.

Sumerski vic o slepom psu

Ali to nije sve. Sumerski humor se nije zaustavio na porodičnoj intimnosti. Još jedan vic iz tog doba glasi ovako: “Uđe pas u kafanu i kaže: ‘Ne vidim ništa. Otvoriću ovu’.”

Zašto je starim Sumerima ovo bilo smešno, takođe ne znamo.

Tumačenja se kreću od „duboke metafore o slepilu“ do „ranog apsurda u stilu Monti Pajtona“.

Ili je to bila samo lokalna „prevara“, unutrašnja šala među pivskim prijateljima od pre skoro 4.000 godina.

Obe šale su među 10 najstarijih viceva na svetu, koje je prikupio britanski univerzitet Vulverhempton.

„Vicevi su se menjale tokom godina – neke imaju oblik pitanja i odgovora, dok su drugi duhovite poslovice ili zagonetke“, napisao je autor izveštaja dr Pol Mekdonald, viši predavač na Univerzitetu u Vulverhemptonu.

Šala iz starog Egipta

Ako odemo malo dalje kroz vreme i preselimo se u stari Egipat, nalazimo još jedan dragoceni komad humora napisan na papirusu, oko 1600. godine pre nove ere.

Ova šala je u formi priče koja govori o faraonu (navodno faraonu Sneferu) kome je bilo dosadno, pa je naredio da mu spreme lađu na kojoj su veslale mlade devojke obučene samo u ribarske mreže.

Tako je faraon otišao na put sa čamcima na vesla i preplovio jezero. Odjednom je jedan od veslača ispustio tirkizni privezak u vodu.

Devojka se rastužila i prestala da vesla. Da bi je utešio, faraon joj je ponudio novi privezak, ali je ona odbila.

Faraon nije znao šta da radi. Put je bio upropašćen. Najzad se obratio dvorskom magu, koji je našao rešenje: magijom je podelio vode jezera na pola i pronašao privezak.

Ni ovaj vic danas nam ne deluje preterano smešno, već više kao bajka za decu nego bilo šta drugo.

Po mišljenju stručnjaka, humor priče leži u preterivanju – podeli vode čitavog jezera za jedan privezak, kao i u prikazu kako je faraon, živi bog i najmoćniji čovek u starom Egiptu, uprkos svemu, potpuno bespomoćan bez svog magičnog savetnika.

Istim stvarima se smejemo milenijumima

Danas nam ovi vicevi uopšte nisu smešne. Smejemo se drugim stvarima. A sasvim je moguće da neki od njih našim potomcima neće izgledati ni smešni, jer ih verovatno neće razumeti.

Međutim, ove šale i priče dokazuju da su se ljudi milenijumima smejali sličnim stvarima – telesnim funkcijama, bespomoćnosti vladara, čudnim životinjama i još mnogo toga – i da je smeh oduvek bio pratilac čovečanstva.