10 manje poznatih činjenica o jagodama

Maj i jun vreme su za sočne, zrele jagode. No, pored ukusa, ove bobice su dragocene i u nutritivnom pogledu, ako je verovati stručnjacima. Više detalja otkrijte u nastavku…

Jagode poboljšavaju pamćenje

Prema nedavnim studijama, konzumiranje jagoda usporava proces starenja mozga i produžava njegov funkcionalni život, što nam omogućuje da održimo zdravo i snažno pamćenje što je duže moguće. Zanimljivo je da postoji i studija koja dokazuje da svakodnevna upotreba jagoda poboljšava kratkoročno pamćenje. Ovi podaci su važni u svetlu činjenice da je pogoršanje sposobnosti pamćenja skorašnjih događaja povezano s nastankom Alchajmerove bolesti.

Jagode poboljšavaju vid

Zrele crvene jagode dobre su ne samo za pamćenje, već i za vid. Brojna istraživanja potvrđuju da svakodnevni unos jagoda sprečava razvoj: makularne degeneracije mrežnjače, katarakte, suvoće očiju, progresivne slepoće i drugih problema povezanih s promenama tkiva vezanim za starenje. Jedinstveni biohemijski sastav bobičastog voća omogućuje ne samo sprečavanje pojave mnogih bolesti koje dovode do oštećenja vida, već i doprinosi progresivnom lečenju postojećih.

Jagode su (vrlo) bogate antioksidansima

Za početak, prisetimo se koji su to antioksidansi. Antioksidansi ili konzervansi, kako ih još nazivaju, su materije koje sprečavaju štetno delovanje aktivnog kiseonika na ćelije tela. Antioksidansi štite telo od preranog starenja i ozbiljnih bolesti. Naučnici napominju da jagode sadrže veliku količinu fenolnih jedinjena – bioflavonoida, koji imaju izražena antioksidativna svojstva. Dokazano je da svakodnevno konzumiranje jagoda povećava sposobnost tela da se odupre delovanju slobodnih radikala.

Međutim, vredi uzeti u obzir jednu značajnu stavku: nisu sve jagode jednako korisne. Svetle bobice je najbolje ostaviti za pekmez, jer sadrže višestruko manje antioksidativnih materija od onih zrelih. U ovom slučaju, boja je od velike važnosti: što je bobica tamnija, to je korisnija.

Jagode su izvor elaginske kiseline

Elaginska kiselina je regulator ćelijskog ciklusa i najčešće se nalazi u ekstraktima voća, orašastih plodova i bobica. Supstanca je stekla slavu zbog svoje sposobnosti da zaustavi mutaciju ćelija raka. Među svim proizvodima po sadržaju elaginske kiseline, jagode zauzimaju počasno treće mesto. Osim što je u stanju da suzbije tumorske procese, takođe pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, deluje protivupalno, pozitivno utiče na hematopoetske procese, a takođe jača imuni sistem, štiteći ga od spoljašnjih neprijatelja.

Jagode su bogat izvor vitamina C

Opšte je prihvaćeno da su glavni izvori vitamina C ili askorbinske kiseline limun, pomorandža i, u ekstremnim slučajevima, beli luk. U međuvremenu, jagode su puno pouzdaniji izvor ove materije – šaka ovih bobica sadrži više vitamina C nego jedna pomorandža. Istina, treba imati na umu da se takvim bogatstvom mogu pohvaliti samo tamne zrele jagode koje se uzgajaju pod jakim suncem, a ne u stakleniku.

Zanimljivo je da će ovaj vitamin ostati u smrznutim jagodama u gotovo istoj količini kao u svežim. Ali, ne možete se nadati džemu i konzervama – visoka temperatura uništava vitamin i u slatkom dodatku čaju nema korisnih sastojaka.

Jagode kao prevencija raka

Svake godine sprovodi se na stotine studija za proučavanje raka i metoda za njegovu prevenciju. Neke od njih pokazuju da redovno konzumiranje niza određenih namirnica pomaže u smanjivanju šanse za razvoj raka. Jagode su jedne od njih. Zbog visoke koncentracije vitamina C, elaginske kiseline, antocijana, kempferola i drugih korisnih materija, ova bobica može sprečiti razvoj određenih oblika raka. Među nedavnim studijama koje potvrđuju ovo svojstvo jagoda je rad Centra za istraživanje raka Univerziteta Ohajo.

Jagode su dobre za figuru

Prvo, slatka bobica ima malo kalorija. Na 100 grama samo 33 kilokalorije, koje se, inače, sagore u samo nekoliko minuta aktivnog trčanja. Drugo, ima nizak glikemijski indeks, što znači da sprečava nakupljanje masti. Treće, sadrži sastojke koje podstiču sagorevanje masti. Prema nekim izveštajima, učinkovitost odabrane ishrane povećava se za 24% kod onih koji su u nju uključili jagode. Za takav učinak treba zahvaliti antocijaninu, kojim bobica obiluje.

Jagode regulišu nivo šećera u krvi

Jagode su jedno od onih slatkih bobica koje dijabetičari mogu da jedu. Zbog svog jedinstvenog sastava u svakom pogledu, kao i viske koncentracije fitonutrijenata, ne doprinosi naglom porastu nivoa šećera u krvi, a takođe usporava apsorpciju šećera. Zbog toga se preporučuje i osobama koje su pod visokim rizikom od razvoja dijabetesa. Veruje se da je ova bobica sjajan lek za prevenciju.

Jagode su dobre za srce

Dokazano je da ove crvene bobice smanjuju rizik od nastanka i razvoja brojnih kardiovaskularnih bolesti. Kao što smo već rekli, jagode su bogate raznim vitaminima i antioksidansima, no u ovom slučaju puno je važnije da se depoziti magnezijuma i kalijuma nalaze i u zrelim bobicama. Potonji igra važnu ulogu u normalizaciji krvnog pritiska, kao i sprečavanju zadržavanja tečnosti, što dovodi do edema, vidljivih spolja i onih koji se mogu formirati na unutrašnjim organima.

Jagode se preporučuju alergičnim osobama

Začudo, ovako kontroverzna bobica na prvi pogled je upravo ono što se preporučuje osobama koje pate od raznih vrsta alergija. Čini se da zrele, mirisne jagode treba držati podalje od ljudi sa sličnim problemima. Ali ne, zbog svog jedinstvenog biohemijskog sastava, jagode inhibiraju upalu i određene reakcije povezane s alergijama.

Pored toga, istraživanja pokazuju da je dobro da buduće majke jedu jagode, i tako spreče razvoj alergije na ovo voće kod deteta.

Izvor: Marie Claire Russia

Naslovna fotografija: Oliver Hale / Unsplash