Veliko istraživanje – kako se hrane građani Srbije: većina jede kuvano, ali teško odolevamo brzoj hrani

Šta bi trebalo da jedemo, a šta stvarno jedemo, čijim savetima verujemo kada je u pitanju zdrava hrana i ko u porodici brine o nabavci i pripremi obroka? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja donelo je veliko istraživanje sprovedeno u okviru kampanje ZdravoRastimo, kojom kompanija Nestlé već duže od decenije pomaže roditeljima i deci da razviju zdrave navike.

Anketa koja je obuhvatila skoro 900 građana Srbije, a koju je Nestlé sproveo u saradnji sa agencijom MASMI, pokazala je da su za najveći procenat ispitanih građana zdrava ishrana (46 odsto) i fizička aktivnost (43 odsto) prvi i drugi najznačajniji činilac zdravog života, a slede san, dovoljno vode, dobra kontrola stresa, boravak na otvorenom i druženje.

Kada je u pitanju izbor hrane, više od polovine građana (55 odsto) ima na stolu kao glavni dnevni obrok domaću kuvanu hranu 3-6 dana u nedelji, a 17 odsto njih svaki dan. Brzoj hrani izgleda teško odolevamo, iako se godinama priča o njenoj štetnosti. Tek 30 odsto anketiranih uspeva da je sasvim izbegne, dok 17 procenata priznaje da je jede svaki dan ili nekoliko puta sedmično.

Iako stručnjaci preporučuju da decu treba uključiti u sve aktivnosti, od nabavke do postavljanja stola, anketa je pokazala da svaki peti građanin nikada ne kuva s decom. Dobra vest je da 40 odsto njih to čini jednom od tri puta nedeljno. Kao ometajuće faktore su naveli strah da će se mališani povrediti ili nešto pokvariti, kao i da porodično kuvanje zahteva više vremena i proizvodi više nereda.

Dobar spisak za kupovinu namirnica je osnova zdravijeg životnog stila i bar kad su u pitanju porodice s decom trebalo bi da sadrži mnoštvo sezonskog voća i povrća, proizvode od celog zrna žitarica, meso, ribu, mlečne proizvode i dobre masti poreklom iz orašastih plodova i maslinovog ulja.

Anketirani građani znaju da su integralne žitarice bogate dragocenim vlaknima i da smanjuju šansu oboljevanja od bolesti srca, kancera i dijabetesa. Ipak, jednom broju njih ne prija ukus integralnih žitarica (22 odsto) ili ne kupuju integralni hleb, testenine i „pahuljice“ zato što su skuplji u odnosu na proizvode od rafinisanog brašna. U oko dve trećine porodica s decom mlađom od 16 godina žitarice od celog zrna se jedu dva do tri puta nedeljno.

„Osnovni postulati pravilne ishrane za svaki uzrast i kroz ceo život su isti: raznovrsnost, ravnoteža i umerenost. Pravim izborom hrane i formiranjem dobrih navika mi direktno utičemo na budućnost naše dece. Ona će biti podstaknuta da se pravilno hrane ako to vide u svojoj porodici, u dobroj atmosferi. Što su više izložena pozitivnim porukama, veće su šanse da će brže prihvatati zdrave navike i da će im one postati deo života“, ističe je Koraljka Novina Brkić, magistar nutricionizma, regionalni nutricionista kompanije Nestlé Adriatic.

Danas, više nego ranije, dostupne su nam brojne informacije o ishrani od stručnih i manje stručnih osoba. Na pitanje čijim se savetima rukovode u odgoju dece, 31 odsto ispitanika se prvenstveno oslanja na lična uverenja i iskustvo, 27 odsto najviše sluša doktore i nutricioniste, a 21 odsto se oslanja na iskustva bliskih prijatelja koji imaju decu.

Naslovna fotografija: James Frewin/Unsplash