Veliko istraživanje – kako se hrane građani Srbije: većina jede kuvano, ali teško odolevamo brzoj hrani

Šta bi trebalo da jedemo, a šta stvarno jedemo, čijim savetima verujemo kada je u pitanju zdrava hrana i ko u porodici brine o nabavci i pripremi obroka? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja donelo je veliko istraživanje sprovedeno u okviru kampanje ZdravoRastimo, kojom kompanija Nestlé već duže od decenije pomaže roditeljima i deci da razviju zdrave navike.

Anketa koja je obuhvatila skoro 900 građana Srbije, a koju je Nestlé sproveo u saradnji sa agencijom MASMI, pokazala je da su za najveći procenat ispitanih građana zdrava ishrana (46 odsto) i fizička aktivnost (43 odsto) prvi i drugi najznačajniji činilac zdravog života, a slede san, dovoljno vode, dobra kontrola stresa, boravak na otvorenom i druženje.

Kada je u pitanju izbor hrane, više od polovine građana (55 odsto) ima na stolu kao glavni dnevni obrok domaću kuvanu hranu 3-6 dana u nedelji, a 17 odsto njih svaki dan. Brzoj hrani izgleda teško odolevamo, iako se godinama priča o njenoj štetnosti. Tek 30 odsto anketiranih uspeva da je sasvim izbegne, dok 17 procenata priznaje da je jede svaki dan ili nekoliko puta sedmično.

Povezani članci

5 zdravih navika za gubljenje kilograma ove jeseni

Jedete sir svakog dana? Nutricionista odgovara koliko je to zdravo

Iako stručnjaci preporučuju da decu treba uključiti u sve aktivnosti, od nabavke do postavljanja stola, anketa je pokazala da svaki peti građanin nikada ne kuva s decom. Dobra vest je da 40 odsto njih to čini jednom od tri puta nedeljno. Kao ometajuće faktore su naveli strah da će se mališani povrediti ili nešto pokvariti, kao i da porodično kuvanje zahteva više vremena i proizvodi više nereda.

Dobar spisak za kupovinu namirnica je osnova zdravijeg životnog stila i bar kad su u pitanju porodice s decom trebalo bi da sadrži mnoštvo sezonskog voća i povrća, proizvode od celog zrna žitarica, meso, ribu, mlečne proizvode i dobre masti poreklom iz orašastih plodova i maslinovog ulja.

Anketirani građani znaju da su integralne žitarice bogate dragocenim vlaknima i da smanjuju šansu oboljevanja od bolesti srca, kancera i dijabetesa. Ipak, jednom broju njih ne prija ukus integralnih žitarica (22 odsto) ili ne kupuju integralni hleb, testenine i „pahuljice“ zato što su skuplji u odnosu na proizvode od rafinisanog brašna. U oko dve trećine porodica s decom mlađom od 16 godina žitarice od celog zrna se jedu dva do tri puta nedeljno.

„Osnovni postulati pravilne ishrane za svaki uzrast i kroz ceo život su isti: raznovrsnost, ravnoteža i umerenost. Pravim izborom hrane i formiranjem dobrih navika mi direktno utičemo na budućnost naše dece. Ona će biti podstaknuta da se pravilno hrane ako to vide u svojoj porodici, u dobroj atmosferi. Što su više izložena pozitivnim porukama, veće su šanse da će brže prihvatati zdrave navike i da će im one postati deo života“, ističe je Koraljka Novina Brkić, magistar nutricionizma, regionalni nutricionista kompanije Nestlé Adriatic.

Danas, više nego ranije, dostupne su nam brojne informacije o ishrani od stručnih i manje stručnih osoba. Na pitanje čijim se savetima rukovode u odgoju dece, 31 odsto ispitanika se prvenstveno oslanja na lična uverenja i iskustvo, 27 odsto najviše sluša doktore i nutricioniste, a 21 odsto se oslanja na iskustva bliskih prijatelja koji imaju decu.

Naslovna fotografija: James Frewin/Unsplash