Otkriven zombi virus star 48.500 godina, naučnici upozoravaju: Svetu prete užasne pandemije
Naučnici su zabrinuti zbog sve bržeg otapanja permafrosta, koji postaje pretnja za svet, piše Denvnik.hr.
Većim temperaturama i topljenjem leda postoji opasnost od oživljavanja starih virusa koji mogu da dovedu do novih pandemija bolesti na koje nismo imuni.
Sve toplije vreme na Arktiku postaje opasnost za živi svet ne samo zbog klimatskih promena već i zbog potencijalnih zaraza koje bi mogle da buknu zbog odmrzavanja večnog leda i oživljavanja virusa zarobljenih u permafrostu. Činjenica je da se Arktik zagreva četiri puta brže od ostatka planete.
Povezani članci
„Puno se toga događa s permafrostom, što je zabrinjavajuće i zaista pokazuje zašto je vrlo važno permafrost održati zamrznutim“, rekla je Kimberli Miner, naučnica u NASA-oj laboratoriji na Kalifornijskom institutu za tehnologiju u Pasadeni.
Permarfost je dobra lokacija za skladištenje, jer zbog leda i slabog prodora svetla deluje kao vremenska kapsula. Tako čuva drevne viruse i mumificirane ostatke brojnih izumrlih životinja.
Naučnici su poslednjih godina upravo iz genetskih materijala sačuvanih u permarfostu uspeli da proučavaju mladun;e pećinskog lava i vunastog nosoroga.
Žan Mišel Klavari, profesor emeritus medicine i genomike na Medicinskom fakultetu u Marseju, testirao je uzorke zemlje uzete iz sibirskog permafrosta da bi saznao da li postoje zarazne virusne čestice koje se u njemu nalaze. U potrazi je za onim što opisuje kao „zombi viruse“.
Klavari proučava određenu vrstu virusa koju je prvi put otkrio 2003. Poznat kao divovski virusi, veći su od tipične vrste i vidljivi su pod običnim svetlosnim mikroskopom, što ih čini dobrim modelom za proučavanje.
Godine 2014. uspeo je da oživi virus koji su on i njegov tim izolovali iz večnog leda, učinivši ga zaraznim prvi put u 30.000 godina umetanjem u kultivisane ćelije.
Zbog sigurnosti odlučio je da proučava viruse koji mogu da ciljaju samo jednoćelijske amebe, a ne životinje ili ljude, piše CNN.
Najnovije istraživanje pronašlo pet novih porodica virusa
U svom najnovijem istraživanju, objavljenom 18. februara u časopisu Viruses, Klavari i njegov tim izolovali su nekoliko sojeva drevnog virusa iz više uzoraka permafrosta uzetih sa sedam različitih mesta širom Sibira i pokazali da svaki od njih može da zaraziti.
Ti najnoviji sojevi predstavljaju pet novih porodica virusa, uz dve koje je prethodno ožive. Najstariji ima skoro 48.500 godina na osnovu radiokarbonskog datiranja tla.
Najmlađi uzorci, pronađeni u želudačnom sadržaju i omotaču ostataka vunastog mamuta, bili su stari 27.000 godina.
To što su virusi koji inficiraju amebe još zarazni nakon toliko vremena ukazuje na potencijalno veći problem, rekao je Klavari.
„Viruse koji zaraze amebama smatramo surogatima za sve druge moguće viruse koji bi mogli biti u permafrostu“, rekao je Klavari.
„Vidimo tragove mnogih, mnogih, mnogih drugih virusa“, dodao je. „Tako da znamo da su tamo. Ne znamo pouzdano da su još živi. Ali naše mišljenje je da, ako su virusi amebe još živi, nema razloga zašto drugi virusi ne bi bili još živi i sposobni da zaraze svoje domaćine.“ Pronađeni tragovi virusa i bakterija koji mogu da zaraze ljude sačuvani su u permafrostu.
Nakon odmrzavanja – pandemija
Uzorak pluća iz ženskog tela ekshumiranog 1997. iz permafrosta u selu na Aljasci sadržao je genomski materijal iz soja influence odgovornog za pandemiju 1918. godine.
Godine 2012. naučnici su potvrdili da 300 godina stari mumificirani ostaci žene sahranjene u Sibiru sadrže genetske potpise virusa koji uzrokuje velike boginje.
Izbijanje antraksa u Sibiru koje je zahvatilo desetine ljudi i više od 2000 irvasa u avgustu 2016. takođe je povezano s dubljim odmrzavanjem permafrosta tokom vrelih letnjih dana, što je omogućilo starim sporama Bacillus anthracis da ponovno izbiju na površinu sa starih grobova ili životinjskih leševa.
Brigita Evengerd, profesorka emerita na Odseku za kliničku mikrobiologiju u Švedskoj, rekla je da bi trebalo da postoji bolji nadzor nad rizikom koji predstavljaju potencijalni patogeni u odmrzavanju permafrosta, ali je upozorila protiv alarmantnog pristupa.
„Morate da zapamtite da je naša imunološka obrana razvijena u bliskom kontaktu s mikrobiološkim okruženjem“, rekla je Evengerd, koja je deo grupe koja istražuje učinke klimatskih promena na prevalenciju zaraznih bolesti kod ljudi i životinje u severnim krajevima.
Povezani članci
