Ovoliko sati sna smanjuje rizik od srčanih bolesti: Novo istraživanje
Novo istraživanje sa Univerziteta Penn State otkriva fascinantne naučne činjenice koje objašnjavaju kako vaše spavačke navike možda na suptilan, ali duboko značajan način, utiču na vaše srce.
Koliko vam je dosadan savet da spavate više?
Nije da ne želite mirniju noć, ali rokovi, gomila veša i večernje glavobolje od obaveza samo su neki od razloga zbog kojih mnogi od nas propuštaju san, piše the healthy.com
Povezani članci
Međutim, nove spoznaje sa Univerziteta Penn State objavljene u avgustu 2023. godine u časopisu Psychosomatic Medicine žele da shvatite nešto važno o bezbrojnim satima bez sna koje ne možete nadoknaditi: Vaše srčano zdravlje se pogoršava kontinuiranim lišavanjem sna, a vikend spavanje nije garantovana strategija za oporavak.
Ako vam je potrebno odobrenje da navijete alarm zaodlazak na krevet, baš kao što navijate za ustajanje, nastavite da čitate tekst.
Studija o spavanju
Istraživači su započeli studiju o spavanju koja je trajala 11 dana, a uključila je 15 zdravih muškaraca u dobi od 20 do 35 godina.
Na početku studije, učesnici su uživali u tri noći obilnog sna, spavali su po 10 sati.
Ovoj fazi je usledilo pet noći sa svega pet sati sna.
Studija se završila sa dve noći „oporavka“, kada su učesnici ponovno mogli da spavaju po 10 sati.
Tokom ovih faza, praćen je srčani ritam i krvni pritisak, svaka dva sata tokom budnog stanja učesnika.
Anne-Marie Chang, doktorka i profesorka bihevioralnog zdravlja na Univerzitetu Penn State i koautorka studije, napominje jedan rezultat u saopštenju za medije: „Samo 65% odraslih u SAD-u redovno spava preporučenih sedam sati tokom noći.“
S obzirom na već postojeće dokaze o vezi između nedostatka sna i dugotrajnih kardiovaskularnih bolesti, doktorka Chang ističe rezultate studije kao „potencijalni mehanizam za ovu longitudinalnu vezu“.
Važni rezultati
Tokom studije, istraživači su zabeležili porast srčanog ritma: Povećavao se za gotovo jedan otkucaj u minuti svakog dana. Počevši od prosečnih osnovnih vrednosti od 69 otkucaja u minuti, srčani ritam je dostigao oko 78 otkucaja u minuti već drugog dana oporavka.
Slično tome, sistolni krvni pritisak (gornji broj u merenju krvnog pritiska) pokazao je povećanje, rastući za otprilike 0,5 milimetara živinog stuba (mmHg) svakog dana. Počeo je sa prosekom od 116 mmHg i porastao na oko 119,5 mmHg do kraja perioda oporavka.
To nije mali skok.
David Reichenberger, magistar nauka, vodeći autor studije i doktorant na Univerzitetu Penn State, istakao je implikacije studije, rekavši: „I srčani ritam i sistolni krvni pritisak povećavali su se sa svakim uzastopnim danom i nisu se vratili na osnovne nivoe do kraja perioda oporavka.“ Jednostavno rečeno, čak i nakon dve noći produženog sna, nakon dana nespavanja, srčano zdravlje učesnika ostalo je ugroženo.
Zašto je važno
U pitanju je više od samog srčanog zdravlja.
„San utiče na našu težinu, mentalno zdravlje, sposobnost koncentracije i sposobnost održavanja zdravih odnosa s drugima“, napomenula je doktorka Chang.
Ovi nalazi sugerišu da naše srce zaista osećaja napor tokom neprospavanih noći.
Iznenađujuće je da par noći koje možemo da odvojimo za oporavak, ne mogu da poprave štetu koja je nastala tokom noći koje smo proveli budni do kasno. Vaš srčani ritam i krvni pritisak možda se neće vratiti u normalu, što ukazuje da nakon dana uzastopnog lišavanja sna, možda vam je potrebno duže vreme da se oporavite. Dva dana nije dovoljno.
Sledeći put kada rešite da ne spavate, zapamtite: izgubljeni sati imaju dugotrajan uticaj, a oporavak možda neće biti tako jednostavan kao što je spavanje subotom.
San, kako je rekla doktorka Chang, nije luksuz; to je i biološki i ponašajni proces koji zaslužuje vašu potpunu pažnju zbog zdravlja vašeg srca i opšteg zdravlja.
Brzi saveti za bolji san
CDC nudi nekoliko saveta kako poboljšati kvalitet sna ako imate problema sa spavanjem:
Pridržavajte se doslednog rasporeda odlaska u krevet i buđenja, uključujući vikende.
Optimizirajte okolinu u spavaćoj sobi: osigurajte da je tiha, tamna i bez elektronskih ometanja.
Izbegavajte konzumiranje obroka, kofeina ili alkohola neposredno pre odlaska u krevet. (Neki stručnjaci predlažu pauzu od tri sata između poslednjeg obroka koji unosite tokom dana i odlaska u krevet.)
Osim toga, ne potcenjujte moć fizičke aktivnosti tokom dana. Redovno vežbanje može vam olakšati da zaspite noću.
Zapamtite, ako problemi sa spavanjem potraju, uvek se posavetujte sa svojim lekarom radi saveta.
Autorka teksa je dr Patricia Varacallo, lekar osteopatije
Tricia je doktorka osteopatije sa iskustvom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Diplomirala je na Lake Erie College of Osteopathic Medicine i sprovodi klinička istraživanja u oblasti sportske medicine i ortopedije, motivisana željom da doprinese razvoju inovativnih tretmana i terapija. Takođe je sertifikovani stilski trener za program prevencije dijabetesa Nacionalnog centra za kontrolu bolesti (CDC), koji osnažuje pojedince da naprave trajne i zdrave promene u načinu života.
Povezani članci
