Bes u doba korone

Bes je sastavni deo naših života i možda je sada pravi trenutak da se zapitamo od čega nas on štiti… Gubitak, strah, očaj ili poniženje, sve su to osećanja koja prikrivamo, tako što ih ispoljavamo na drugi način. Međutim, čini se da je bes tokom proteklih meseci postao automatska reakcija na sve privatne i dnevne nedaće sa kojima se suočavamo usled pandemije virusa. Razloga za nervozu i sputanost je, složićete se, puno. Prisutan je manjak mogućnosti, koje su nam ranije bile dostupne, što otvara prostor za nejednakost. Ukoliko vas je ova uvodna priča zainteresovala da bolje razumete sebe i druge i olakšate svakodnevicu, pažljivo čitajte redove koji slede…

Svi mi imamo svoj prag tolerancije i tačku pucanja, te ne čudi što izliv besa često bude prenaglašen iako stimulus nije dovoljno snažan. Postoje različiti tipovi ljudi, od onih koji su ranjivi na ograničenja, preko onih koji ne mogu da suzbiju ljutnju na nepoštovanje pravila, nepravdu ili patnju drugih, te oni koji se razbesne usled provokacije, odbijanja ili napuštanja. Ipak, važno je znati da se bes negativno odražava na telo i um, i ugrožava vitalne parametre u organizmu. Stoga, neretko dolazi do raznih infekcija i pada imuniteta.

Da li se bes može kontrolisati?

Bes je nepoželjan u okolnostima kada nanosi štetu osobi koja ga ispoljava i ljudima u njenoj blizini. Tu pre svega mislimo na otvorenu agresiju usmerenu na predmete, partnerske, porodične i prijateljske odnose, druge ljude, ili same sebe. Reč je o emociji koja je prisutna u svim kulturama, ali se ne izražava svugde na isti način, i nekada biva potisnuta, jer je neprimerena u datom kontekstu. Međutim, ona uvek poziva na akciju, ne na beg od stvarnosti.

Interesantno je da su ljutnja i svađalački ton prisutni u bliskim odnosima, jer znamo da će partner to pre istrpeti nego poslodavac. Ponekad okidači popuste, i u poslovnom okruženju, jer nam je ugroženo dostojanstvo i tada nema nazad. U tim situacijama primećujemo odsustvo svake mere i racionalnog ponašanja.

Bes i razum po pravilu ne idu ruku pod ruku. On je odraz našeg doživljaja određene situacije, i kada nastupi, racio ga neće zaustaviti. Zato je važno uhvatiti se u koštac sa emocijom kao takvom, odnosno proniknuti u to koje potrebe nam nisu zadovoljene ili su nam uskraćene. Koliko god bio snažno ukorenjen, bes sa sobom nosi velike posledice. Druga strana možda neće oprostiti uvredu, a o osećaju kajanja nakon nepromišljeno izgovorene reči i da ne govorimo. Jednom narušen odnos i uzajamno poštovanje teško se mogu povratiti, pa je važno raditi na prevenciji.

To se može učiniti na više načina. Za početak, treba obratiti pažnju na svoja osećanja na dnevnom nivou, kako ne bi došlo do nagomilavanja i eksplozivne reakcije. Zatim, reći šta nam smeta ili ne prija u određenoj prilici, odnosno kada osetimo potrebu. Takođe, savetuju se tehnike disanja i meditacije, kao i razgovor, ali jedino onda kada je produktivan, i ne potpiruje konflikt.

Izvor: Elle Italia

Fotografije iz naslovnog kolaža: Unsplash