Kako prepoznati samosabotiranje?

Za ponašanje se kaže da je samosabotirajuće kada stvara probleme u svakodnevnom životu i ometa dugoročne ciljeve. Najčešća samosabotirajuća ponašanja uključuju: odugovlačenje, samolečenje drogama ili alkoholom, konzumiranje hrane koja pruža utehu i oblike samopovređivanja.

Ljudi nisu uvek svesni da sami sebe sabotiraju, a povezivanje ponašanja s poražavajućim posledicama nije garant da će se osoba odvojiti od toga. Ipak, moguće je prevladati gotovo svaki oblik samosabotaže. Bihevioralne terapije mogu pomoći u prekidu ukorenjenih obrazaca mišljenja i delovanja uz jačanje promišljanja i samoregulacije. Motivacione terapije takođe mogu pomoći ponovnom povezivanju ljudi s njihovim ciljevima i vrednostima.

Zašto ljudi sabotiraju sami sebe?

Mnogo je razloga zašto bi osoba mogla da se ponaša na način koji se pokaže štetnim za njenu dobrobit. Neki pojedinci provode veći deo svog života boreći se sa snažnom žudnjom za hranom, pićem, kockanjem ili drugim iskušenjima koja imaju bolnu cenu po njihovo zdravlje ili odnose. Ali, sile koje dovode do samosabotaže mogu biti i suptilnije, poput nakupljanja disfunkcionalnih i iskrivljenih uverenja koja ljude navode da potcenjuju svoje sposobnosti, potiskuju svoje osećanja ili se obrušavaju na one oko sebe.

Kako da znate da li sabotirate sebe?

Može biti teško uočiti samosabotirajuće ponašanje, posebno zato što posledice možda neće uslediti odmah nakon delanja, pa je teže dovesti ih u vezu. Jedan pristup je ispitati da li su vaša ponašanja usklađena s vašim dugoročnim ciljevima. Ako ne, ponašanje može biti poražavajuće po vas.

Koji su oblici samosabotiranja?

Ljudi mogu stati sebi na put iz bezbroj različitih razloga. Uobičajene vrste samosabotaže uključuju odugovlačenje, perfekcionizam, odnose, posao, finansije, vreme i promene. Na primer, perfekcionista koji želi besprekorno da izvrši zadatak može odbaciti postepena poboljšanja, u situacijama kada bi čak i mali napredak zapravo pomogao u postizanju njegovog cilja.

Zašto uvek odugovlačite?

Ljudi odgađaju zadatke koji na neki način izazivaju teskobu ili uznemirenost. Odlaganje zadatka omogućuje ljudima da izbegnu te negativne emocije — čak i ako ih to sprečava u ostvarenju dugoročnih ciljeva koji bi doneli sreću ili ispunjenje. Ometanja, poput društvenih mreža ili postavljanje nejasnih rokova poput – Time ću se pozabaviti sledeće nedelje, takođe podstiču odugovlačenje.

Zašto sebe redovno izneverite?

Samodovoljno ponašanje može se pojaviti kada ljudi imaju problema s verovanjem u vlastite sposobnosti. Ovaj problem se može javiti kod žena, kada ekstremna skromnost može ometati uspeh, narušavajući vlastito samopouzdanje i ometajući poverenje drugih ljudi u vas, budući da istraživanja pokazuju da su samodovoljne osobe generalno dopadljivije, ali se takođe smatraju manje kompetentnima.

Zašto uvek sabotirate svoju vezu?

Razvijanje duboke veze dovodi do ranjivosti. Proces može učiniti neke nesigurnima u pogledu potencijalnog gubitka veze, samopoštovanja i neprijatnih osećanja koja se pojavljuju. Želja da izbegnu emocionalnu bol i zaštite sebe mogla bi biti razlog sabotiranja veze. Istraživanje tih emocija i strahova u terapiji može pomoći da se razbije obrazac.

Zašto ne možete da prekinete zavisničko ponašanje?

Alkohol i drogiranje omogućuje ljudima da pobegnu od teških emocija. Oni mogu razviti iskrivljenu percepciju o toj navici, kao što je da im je potreban alkohol da bi se drugima dopali i uplovili u veze – čak i kada stvarnost pokazuje suprotno, a to je da piće uništava njihove odnose. Ova iskrivljena uverenja, osim neurobioloških promena, čine prevladavanje zavisnosti krajnje izazovnim.

Kako da zaustavite samosabotiranje?

Zapisivanje i analiziranje ponašanja ključna je komponenta sprečavanja samosabotaže. Osobe sklone poražavajućem ponašanju mogu primetiti kada se osećaju pod stresom i zapisati izvor tog stresa i kako su reagovali. Mogu istražiti da li taj izbor uključuje bilo kakva pogrešna ili štetna uverenja, a zatim se osposobiti da reaguju na nov, zdrav način, kao što je deljenje osećanja s drugima, vežbanje ili bavljenje novim hobijem.

Kako možete prepoznati svoje okidače?

Štetni misaoni obrasci mogu se pojaviti automatski bez svesne obrade. Da biste ih otkrili, pokušajte svesnije da mislite. Zabeležite kad god osetite uznemirujuću emociju – o čemu ste razmišljali neposredno pre toga? Redovno izvođenje ove vežbe može otkriti vaše okidače samosabotiranja.

Kako okončati sabotiranje svoje veze?

Započnite razumevanjem obrazaca odnosa iz detinjstva i identifikovanjem trenutnih pokretača za samosabotirajuća ponašanja – poput odabiranja svađa ili okrivljavanja partnera – možda vođenjem dnevnika. Naučite da tolerišete nelagodu i umesto toga reagujte zdravim ponašanjem. Prenesite partneru svoje navike i napredak i negujte samosaosećanje kako biste izbegli sabotiranje budućih veza.

Kako da prestanete da sabotirate svoj uspeh?

Odaberite koji obrazac najviše ometa vaš uspeh, kao što je: odugovlačenje, nisko samopoštovanje ili loši finansijski izbori. Prepoznajte okidače za takvo ponašanje i umesto toga napravite plan delanja. Na primer, ako je negativnost problem na poslu, planirajte da date sebi jedan pozitivan komentar svaki dan. Prihvatite poboljšanja, a ne eliminaciju, kako biste postepeno napredovali prema svom cilju.

Kako prestati sa odugovlačenjem?

Može biti korisno započeti zadatak bez razmišljanja o celokupnom projektu ili vremenskom roku izvršenja. Započinjanje u bilo kom trenutku i postizanje čak i malog dela podstaći će motivaciju i promeniti vašu percepciju zadatka. Predviđanje budućeg ponašanja, planiranje reagovanja i uklanjanje ometajućih faktora do određenog vremena takođe može biti dragoceno.

Izvor: Psychology Today

Naslovna fotografija: Annie Spratt / Unsplash