50 godina filma koji je zauvek promenio industriju, ali i letovanja ljudima: Horor koji su svi gledali, voleli i plašili ga se

Te junske večeri 1975. godine kada se u američkim bioskopima prvi put zavrteo film Ajkula (Jaws), svet se promenio. Ne odmah, ali dovoljno brzo da svi za par dana počnu da se gledaju ispod oka u plićaku, da broj turista opadne, a producenti shvate da su upravo izmislili koncept poznatiji i kao – letnji blokbaster.

Režirao ga je Stiven Spilberg, tada 27-godišnji reditelj sa potencijalom, a snimljen je po romanu Pitera Benčlija. Glavne uloge tumače Roj Šajder, Ričard Drajfus i Robert Šo, ali prava zvezda bila je — animatronska ajkula imena Brus, koja je dobila ime po advokatu samog Spilberga.

Film je koštao 9 miliona dolara (danas bi to bilo oko 50), a zaradio više od 470 miliona širom sveta. I to ne samo u kešu: Ajkula je definisala pravila trilera, učvrstila Spilberga kao režiserskog boga i generisala četiri decenije kulturnih referenci, mimova i još boljih izgovora da ne plivamo posle 17h.

Trivije koje možda niste znali (ali ćete sada prepričavati na kafi)

Ajkula nije radila – hvala Bogu!
Zloglasna animatronska zverka je non-stop bila u kvaru, što je Spilberga nateralo da je što manje pokazuje. I baš ta neizvesnost, gde je više sugerisano nego prikazano, stvorila je neponovljivu napetost. Strah u glavi uvek je gori od onog na ekranu.

Prva blokbaster kampanja u istoriji
Universal je zakupio preko 25 miliona dolara za TV reklame – što je tada bilo bez presedana. Tako je Ajkula postala prvi letnji blokbaster, otvorivši vrata kasnijim fenomenima poput Ratova zvezda i Park iz doba Jure.

Brus, ajkula, bio je skup, težak i – neplivač
Ajkula je imala tri verzije, svaka po 250 kila, i stalno je tonula. Članovi ekipe su je mrzeli toliko da je često nazivaju „Sranje iz mora“.

“We’re gonna need a bigger boat” – improvizovano
Legendarna replika nije bila u scenariju! Glumac Roj Šajder ju je izvalio spontano, a Spilberg je mudro odlučio da je ostavi.

Ljudi nisu išli na more tog leta
Bilo je zabeleženih slučajeva turista koji su otkazivali letnje odmore iz straha od napada ajkule. Toliko je film bio ubedljiv. Turistička poseta obala Amerike je te godine opala i do 20 odsto.

Inspirisan stvarnim događajem
Roman (a kasnije i film) je inspirisan serijom napada ajkula u Nju Džerziju 1916. godine, koji su ubili četvoro ljudi i zaprepastili celu Ameriku.

Ajkula i Jugoslavija?
Ajkula je bila ogromna i kod nas. Prikazivana je širom Jugoslavije i postala je pravi bioskopski hit. U nekim gradovima su se redovi pravili satima unapred, a bioskopski repertoari su je igrali mesecima. I dan-danas, starije generacije se prisećaju sa jezom koliko su se plašili da odu na more nakon gledanja.

Za kraj…

Ajkula je više od filma – ona je lekcija, opomena i školski primer kako se pravi napetost. 50 godina kasnije, ona nije samo preživela zub vremena – ona i dalje grize. I ne zaboravite: prava opasnost u vodi nije ajkula… nego tema Džona Vilijamsa koju svi znamo čim čujemo onaj prvi takt – dun-dun… dun-dun…