Tebi će baka da napravi Holivud kod kuće: Gledao sam film “Izolacija”, i Miloš Biković je konačno igrao ono što je oduvek želeo, ali…

U bioskopima igra psihološki triler sa elementima horora “Izolacija”, a Miloš Biković je naravno u glavnoj ulozi.

Prvo, reč dve o klikbejtu iz naslova…

Miloš Biković je već odavno isprofilisana zvezda domaćeg glumišta i čovek koji se sa zaslugom nalazi u projektima kao glavna uloga i najveća glava na posteru koji promoviše film. I tako i treba da bude. Plus, Biković pored svoje karijere u Rusiji je zamalo probio embargo na istočnu kulturu i zaigrao u HBO seriji “White Lotus”. Međutim, cancel kultura je neumoljiva, ali i njegov pokušaj sedenja na dve stolice nije prošao nekažnjeno, pa otud umesto njega će neko drugi tumačiti u trećoj sezoni nagrađivane serije.

Biković se ulogom u serijalu “Južni vetar”, ali i “Montevideu” dokazao kao glumac koji ume da ponese jedan visokobudžetni projekat, po uzoru na holivudske pandane, a sa filmom “Izolacija” se pojavila prilika da odglumi u vrsti filma koju smo uglavnom pratili kad stigne “preko bare”. Horor u kom je on, u većini filma, gotovo jedini glumac, ali i sa tvistom. Kad smo već kod “Montevidea”, fudbalskim rečnikom, ostaje žal što to nije bolje izveo.

Miloš Biković u filmu “Izolacija” – Yes or No?

U filmu “Izolacija”, Miloš Biković glumi istraživača Jovana koji stiže na planinu i u duboku šumu u kojoj, u ograđenom delu pomoću kamera posmatra svet životinja. Dobio je instrukcije i krenuo u posmatranje, da bi kako dani prolaze viđao jako malo životinja, i upoznao lokalnog starca (Miki Krstović) koji skuplja pečurke. Iako su mu rekli da na planini nema nikog, prateći kamere počinje da shvata da nije sam i da se u dubinama šume nalazi još neko. Nepoznato lice sa maskom, koji možda predstavlja opasnost a možda i samo plod njegove mašte. Jer dok gledamo situacije sa planine, paralelno gledamo i isečke iz sadašnjeg vremena, gde je Jovan uhapšen i na ispitivanju kod psihijatrice, jer je uradio nešto loše.

Film više od polovine deluje kao miks horora i survival drame u kojoj glavni junak posmatra i beži od opasnosti koja je možda samo u njegovoj glavi, a reditelj Marko Backović čestim omažima i namigivanjem publici pokušava da napravi aluziju na neko drugo, poznatije delo iz američke kinematografije. Pa tako pozdravi i mahanje filmu “Shining” možda treba da nagoveste to neko potencijalno ludilo glavnog lika. Međutim, to svakako nije sve i…

SAD OVDE KREĆE MASAN SPOJLER TAKO DA AKO NE ŽELITE DA ZNATE, PRESKOČITE OVAJ NAREDNI PASUS

… i nekad u poslednjoj trećini filma shvatamo da sve ono što smo gledali je “pu-pike-ne važi”, jer Jovan je samo deo horor rijalitja pod imenom “Izolacija”, u kom on tesitra svoju izdržljivost u horor okruženju ali i u kom produkcija sve više podiže uloge i vrda mimo scenarija, sa ciljem da od njega pravi opasnog tipa. U tom delu, film pokazuje ono što je zaista i želeo a to je da progovori o pogubnom uticaju rijalitija na ovdašnje drištvo. Mož’ misliti! Pa tako kroz tih poslednjih dvadesetak minuta prolete i neke skaradne TV ličnosti koje su gotovo nesakriveno parafraze na Jovanu Jeremić (Anđela Jovanović) i Željka Mitrovića (Milutin Dapčević) koji kroje svakodnevnu horor televiziju. Film to reši da nam prikaže bez pardona, bez rukavica, bez uvijanja. Da li je sve to dobro napravljeno? Ne znam. I nije baš. Ali eto, dobili smo naš Black Miror, ili naš M. Najt Šjamalan tvist. Pa kako ko voli.

OVDE PRESTAJEM SA SPOJLEROM, SLOBODNO ČITAJTE

Prvo, ono što je dobro i što je svakako za pohvalu je sam žanr, priča, tvist, sve ono što se kod nas ne snima. I ovakav, kakav je, “Izolacija” predstavlja osveženje i priču na koju nismo navikli a koja je opet duboko ukorenjena u našu sadašnjost. Backović uspeva da stvori dobru atmosferu snimajući šume planine Tara, iz koje svaki čas može da izleti krvožedni ubica. Ipak, možda je greška što je rešio da iz filma potpuno odseče “jump scare” scene, za koje je ovakav film dušu dao, već je rešio da nam polako pokazuje “horor” sa Bikovićevog lica pa tek onda ka “nečem strašnom” što nije baš pilo vodu.

Ipak, glavna stvar i glavni problem je sam Miloš Biković, kojem na kraju uloga uplašenog naučnika nije uopšte legle i on je nažalost jako loš. Već sam napisao da navijam za ovog glumca da bude taj glavni lik holivudskog tipa, ali ovo nije to. Strah i agonija koju glumi u većini filma je neuverljiva i na momente nenamerno smešna i tek kad na kraju filma poprimi obrise besa i borbe, i on kao glumac postane uverljiviji. Ali to stiže kasno. Kad nemate glumca koji radi dobro, a čija je uloga 90 odsto filma, onda ne možete da očekujete i da sam film bude dobar.

Pritom, ono što će svima upasti u oko je bezobrazni product placement jer imamo detaljno posvećene scene u kojima naš glavni junak jede čips, pije kafu, a kasnije se pojavi i reklama za kladionicu. Sve te scene čak su mogle i da se opravdaju donekle tvistom, ali to ne rade do kraja, zbog čega ostavljaju samo jeftin i miris i ukus.

Pa opet, savetujem svima da pogledaju ovaj film. Ne traje dugo, interesnatan je, drugačiji i ovakav način pričanja priče jednostavno nije viđen na ovim prostorima. Pa ako se nakon ovakvog filma snime još dva ili tri slična, možda nakon izvesnog vremena neko snimi i dobar film koji neće imati to jedno veliko ali nakon zareza.