Retro horor Džordana Pila vam traži da mu ne kažete “Ne” i da ga pogledate u bioskopu

Iskonski strah čoveka da će se pojaviti nešto iza oblaka u vidu tanjira koji leti je malo zaboravljen jer su u međuvremnu mnogi drugi realniji strahovi postali stvarni. To naravno ne znači da smo i dalje zaboravili na ovaj malopre pomenuti, pogotovo ne kad odemo u bioskop i taj strah nam je osvežio novi uradak Džordana Pila, film “Ne”.

Džordan Pil je jedan od najinteresantijih autora svoje generacija. Izašao iz komedije, danas radi pre svega na horor filmovima, a za svoj prvi je dobio i oskara za scenario (“Get Out”). Nakon ovog hita, ali i filma “Us”, stvorio je neku vrstu ličnog izraza gde pored želje da nas uplaši, želi i da progovori o bitnim temama Afro-Američke kulture, potlačenosti, rasizma i svih ostali “Black lives matter” momenata. Pritom, svakim filmom ima veliku želju i da oda poštovanje i filmofilske omaže herojima. Sve ovo navedeno, su njegove vrline, ali i mane, jer svaki put, želi puno da zagrize, a često se desi da zbog količine tema i citata ostane na kraju nedorečen. Na svaku pozitivnu stvar koju uradi, dobijemo i jednu negativnu. Tako da i ovaj film sam dočekao sa dosta uzbiđenja, ali i podignutog garda.

Ipak, sačekalo nas je možda njegovo i najčudnije delo. Porodica dresera konja, brat i sestra (Daniel Kaluuya, Keke Palmer) nakon bizarne smrti oca (sa neba ga je pogodio novčić u oko) sa poteškoćama nastavljaju posao. Susedni rančer (Steven Yeun) pokušava da ih otkupi, konja po konja, a i sumnjiv je nekako tip, kako to obično u hororima biva. Bizarnosti počinje sve više i više da se nagomilavaju kad konji počinju da nestaju i čudno se ponašaju, a još čudniji je oblak iznad njihovog ranča, odnosno ono što se krije u njemu. NLO, ili nešto drugo, porodica sa farme, zajedno sa novonastalim prijateljima, probaće da usnimi neidentifikovani objekat i proslavi se, ali naravno stvari ne idu baš kako treba.

Nije spojler ako vam kažemo da najveći tvist u ovom filmu se desi kad na pola filma shvatite da ovde nema društvene angažovanosti, agende, ili metafore o rasizmu. Rasizma naravno ima, koliko ga generalno ima u svakodnevoj Americi, ali Pil je ovim putem rešio se ne bavi velikim temama i da oda omaž niskobudžetnim B letnjim filmskim spektaklima 50-ih, 60-ih i 70-ih, od svih onih, danas, pomalo smešnih letečih tanjira, do Spilbergove “Ajkule”, pa čak i “Bliskog susreta treće vrste”. Oslanjajući se pomalo i na vestern estetiku.

Aluzije, i neki dublji smisao se mogu naći ako sve povežemo sa horor pričom koja se dešava paralelno, o pomahnitalom šimpanzi glumcu koji je ubio ljude na setu a čiji masakr je preživeo čudni komšija naših rančera. Možda, kao onomad kod Hičkoka i filma “Ptice”, i ovde priroda koju dresiraš i treniraš reši da ti naplati sa kamatom sve šta si joj radio.

Kaluja i Pil imaju dogovor da postanu Skorceze i De Niro nove generacije, ako ništa, barem po količini saradnji, tako da je ovo njihov drugi (od mnogih narednih) po redu film, i Kaluja zaista je otelotvorenje tog Afroameričkog junaka koji, kako i sam naslov filma kaže, sa reči Nope iliti Ne, (ne)ulazi u svaku nepriliku, odnosno je izbegava, da bi do kraja postao vizez na konju i spasio što se spasiti može. On predvodi listu glumaca koji se ističu u ovoj zabavnoj b movie persiflaži za novo vreme.

Da li ovaj film donosi nešto novo? Pa i ne baš, osim što ćete biti iznenađeni što niste dobili metafore i alegorije o životu crnaca danas. Ali u tom iznenađenju čuči jedan novi svet, koji smo malo zaboravili, a to je ta horor budalsta zabava koju su nosili nekadašnji letnji hitovi, a koja u današnjem svetu gotovo i da nema svoje bioskopske pandane.

Naslovna fotografija: Taramount promo