„Bili Skot će oslepeti”: (Za)crtan gubitak sebe

Ako kažem da je naslov ovog grafičkog romana „Bili Skot će oslepeti” i pomislite da je tu već sve rečeno, varate se.

Naročito ako ste već čuli za Zoi Torogud i čitali njen autobiografski strip „Usamljena u središtu Zemlje“, takođe u izdanju Darkvuda.

Kod Zoi ništa nije unapred rečeno i ne podleže standardnim konvencijama, iako je ovaj strip mnogo više blizak tipičnoj pripovedačkoj formi jednog grafičkog romana od gorepomenutog autobiografskog.

Sve kreće tako što naslovna junakinja, povučena umetnica u nastajanju, sasvim slučajno dobije pesnicu u glavu, nakon čega joj saopšte da će izgubiti vid za otprilike dve nedelje.

To se dešava neposredno nakon što je dobila prvu šansu da pokaže svoje radove svetu, ali, avaj, ti radovi još uvek nisu gotovi.

Ona tada dobija zanimljivu ideju kako ipak može da učestvuje u izložbi i iskoristi vreme koje joj je preostalo sa čulom vida.

A onda krećemo na put, doslovce i metaforički, tokom koga će Bili Skot, a i mi zajedno sa njom, videti da nije sve onakvim kakvim se čini na prvi pogled, da svako krije neko svoje breme i da su ljudi uvek zanimljivi za posmatranje.

Bili je zapravo vrlo pronicljiva devojka koja svoje društveno „ja” nikad nije otkrila jer se posvetila tome da postane umetnica i tako zanemarila stvaran svet oko sebe.

A tog stvarnog sveta će se nagledati do kraja ove priče, tokom koje će naučiti da se otvori i omogućiti drugima da joj se ispovede i tako možda olakšaju teret sa leđa.

Ono što treba istaći je da Zoi u stripu „Bili Skot će oslepeti” i te kako upire svetlo u ljude sa margine, za sistem nevidljive, a za društvo nepoželjne ili nebitne.

Tu pre svega mislim na one koji nemaju gde da spavaju i šta da jedu, one koji su mislima i dalje u ratu i one koji su ostali bez nekog uda ili čula.

Svi oni imaće svoju ulogu u tome da Bili dođe do sopstvene istine i mira, a ujedno čitaocima skrenuti pažnju da ne treba da okreću glavu pred ljudima na ulici koji su u goroj situaciji od njih.

Iako je ovo prvo stripsko delo Zoi Torogud, njen crtež je istovremeno dovoljno postojan kao da crta godinama i prilično dinamičan, zbog čega je privukla i mlađu publiku.

Kod nje nema preopterećenih balončića sa dijalozima, iako su tu upečatljive rečenice koje vas s vremena na vreme seku pravo kroz stomak.

Ona ne želi da propoveda ikome niti ga uči kako da živi, ali svojom iskrenošću i posvećenošću svojim likovima ume da razgali i najskeptičnije čitaoce.

S obzirom na to koliko ima privatnih problema, a o čemu smo pisali u tekstu o stripu „Usamljena u središtu Zemlje”, „Bili Skot će oslepeti” je još jedno delo kojim Zoi Torogud prikazuje zrelost netipičnu za svoje godine i vedrinu za koju je sigurno potreba izuzetna mentalna snaga.

Dala nam je strip iz koga mnogi mogu puno toga da nauče i koji se može čitati čak i ako nikad niste voleli devetu umetnost, a koji bi komotno mogao da se stavi u preporučenu srednjoškolsku lektiru.

„Bili Skot će oslepeti” je ujedno i dobar putokaz za one koji razmišljaju da se bave stripom ili pak nekom vrstom pripovedanja, jer fino zaokružuje sve započeto i to sa velikom ljubavlju prema svim likovima.