„Rebis“: Biti drugačiji, biti prihvaćen
Prihvatanje različitosti i individualnosti je nešto što je ljudskom rodu oduvek bilo teško i, poput životinja u krdima, oduvek je postojala tendencija da se svako „drži svojih“.
To ni dan-danas, uprkos eonima razvoja, nismo potpuno prevazišli, na šta nas, osim stvarnog života oko nas, povremeno podsećaju i brojna umetnička dela.
Grafički roman pod nazivom „Rebis“ u Italiji se pojavio tokom 2023, a kod nas krajem prošle godine u izdanju kuće Aleja i možemo reći da spada u tu grupu dela.
Povezani članci
Istina, u njemu se obrađuje neko drugo vreme, po analizi bismo rekli davno prošlo, kao i neki drugi ljudi, ali neki principi su nažalost univerzalni.
Pre svega, ni sam naziv „Rebis“ nije slučajan, jer je to termin koji se povezuje sa alhemijom i označava neku vrstu kranjeg proizvoda procesa, koji se opisuje kao „božji hermafrodit“, pomirenje duha i tela sa muškim i ženskim odlikama.
Ovo je važno znati pre čitanja, jer priča ovog stripa počinje spaljivanjem dvaju veštica na lomači, što nam je prva poveznica sa različitošću i neprihvatanjem sa jedne, i alhemijom i okultnim sa druge strane.
Istovremeno sa tim činom rađa se dečak albino pod imenom Martino, iz čije perspektive ćemo pratiti nastavak stripa i koji će nas kroz sve voditi nevinim očima neukaljanim predrasudama.
On, s druge strane, te iste predrasude doživljava na samom početku i zbog toga biva prognan iz svog doma, jer njegov otac odlučuje da podlegne pritisku mase iz sela u kome žive.
A kada mali Martino, inače ogromni ljubitelj buba i svih drugih malih živih stvorenja, u šumi sretne Vivijanu koja živi izvan drutšvenih okvira, počinje jedno potpuno novo poglavlje.
Autorke stripa nas u nastavku vode na jedan iskren i neposredan put analize i prihvatanja sebe i drugih, koji je i te kako relevantan.
Kako i zašto će Martino postati Rebis neću otkriti, jer se tu krije mali preokret u radnji koji će pažljivi čitaoci lako predvideti, a koji služi da fino zaokruži njegovu transformaciju i sazrevanje.
On će tada otkriti šta znači biti voljen, a ne odbačen, biti deo zajednice, a ne trn u oku i biti slobodan, a ne ukalupljen u već postojeće forme društva.
Rebis je crtan vrhunski, ali je pravo blago ispod svega toga
Sve ovo prikazano je fenomenalnim crtežom, koji se lako prati i koji svemu daje dodatnu bajkovitu notu, baš kao u stripu „Magluška“ istog izdavača, o kome smo već pisali OVDE.
Na to se nadovezuje fantastična boja i ovde mogu mirnog srca da kažem da ne bi bio isti doživljaj čitati ovaj strip u crno-beloj varijanti.
Priča sama po sebi nije previše komplikovana, više se daje prostora čitaocima da upiju kompleksna pitanja koja se postavljaju u pozadini i sami potraže odgovor na njih u sebi i svom iskustvu.
Neki će možda zameriti autorkama da su nauštrb radnje previše prostora dale temama rodnog identiteta, emancipovanja i odbacivanja društvenih stega, ali baš to je vizija koju su želele da stave na papir.
A, kao što znamo, stripovi su se manje-više oduvek bavili temama različitosti, počev od Supermena kao vanzemaljca spasioca, preko Iks-ljudi kao mutanata skrivenih među nama, pa sve do nekih novih likova i avantura.
Zbog toga „Rebis“ i treba uzeti kao nešto „dvostruko“, jer je istovremeno bajkovita priča o nečemu vremenski i prostorno dalekom i poligon za introspeciju i analizu onoga što nam je društvo usadilo kao norme.
Povezani članci
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to „šabanski klubovi“?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.
Onako, 5 od 10. Uloge menadzera, trenera, devojke, katastrofa, ostalo prosek. Moze da se gleda, da je moglo bolje, moglo je, ali kazu da je snimljen za 21 dan, tako da za to ulozeno vreme svaka cast na ostvarenju.
Kad sam pročitao u naslovu da je Titu rekla „NE“ pomislih da joj je Tito predložio da se igraju tate i mame.