Ubili su Batlera – Idemo dalje: Dečaci koji obećavaju

Ubili su Batlera, četvoročlani bend iz Kosjerića i Novog Beograda, objavio je svoje drugo EP izdanje, pod nazivom ‘Idemo dalje’. 

Već nekoliko godina unazad, bend koji je iz mora drugih alternativnih gitarskih sastava izdvojen kao predstavnik novih mladih nada koje treba pratiti, svakako su Ubili su Batlera. A i da nije tako, ovo ime je svakako nešto što se vrlo lako pamti.

Problem nastaje kad bend čine momci na kraju svog tinejdžerskog perioda i adolescencije, a vi ste, kao ja, već na početku srednjih godina, pa ne možete baš da se nađete na istoj talasnoj ravni. Bubuljice koje proizvode naši hormoni više nisu iste. Jedino što možete je da bacite respekt na želju, volju i teenage kicks energiju.

Tako je bilo i sa prvim snimcima Ubili su Batlera, na prethodnom self-titled EP-u, kao i na izvrsnoj himni sa Hali Gali kompilacije „Utorkom ponekad“. Međutim, na novom EP-ju bend je preskočio nekoliko stepenika, zategao stvari i poručio da iako i dalje skaču bez padobrana (kako kaže pesma „Narcis i zlatousti“) tu su da počnemo ozbiljno da ih shvatamo.

Pet novih pesama, četiri originalne i jedna obrada, i dalje oslikavaju njihove godine i dvadesetogodišnju želju za životom. Ali sada pesme imaju glavu i rep, vokali su razumljivi, gitare režu, ali se ne gube u kakofoniji. Ovo je zapravo onaj prvi album ili EP koji se stavlja u izlog firme za koju imate utisak da bi mogla da traje i vozi jako, jako dugo.

Punk, melodični hardcore, midwest emo – nazovi to kako hoćeš. Ova četvorka svira onu instinktivnu gitarsku muziku koju prepoznajete već posle nekoliko udaraca palica, bas linije ili gitarskog rifa, pa čak i neke reference provučene kroz tekst. A ovde ih ima: od Hesea, preko Jarbola, do Milutina Milankovića bilo kroz kalendar ili novčanicu, zavisi od tumačenja, pa sve do samog imena izdanja, koje je inspirisano kultnim filmom Zdravka Šotre.

Slušajući EP „Idemo dalje“, javlja se onaj osećaj u stomaku zbog kog poželiš da pobegneš iz škole, ukradeš roditeljski auto, napišeš grafit na zidu, polomiš ciglom prozor i veruješ da svakim danom, u svakom pogledu, sve više napreduješ. Prostora za napredak, doduše, i dalje ima.

EP otvara „Narcis i zlatousti“, brza, himnična pesma sa rifom koji se lako pamti i koja je pravi reprezent celog izdanja. Na nju se nastavlja još brža „Sećam se Milutina Milankovića“, jesenja emo epopeja. Potpuno masakrirana obrada možda i najvećeg hita Jarbola „Samo ponekad“ tu je gde jeste, i dobro je što donosi jedno novo čitanje nove generacije – mada sam prilično siguran da će fanovi Jarbola ovu verziju ugasiti posle dvadeset sekundi.

„Armadilo“ je onaj ozbiljniji komad muzike, čiju himničnost dodatno oboji klavir na kraju pesme. Znate ono kad u filmu Kad porastem biću Kengur Duje kaže: „Što bih ja voleo da se sje*em zbog ribe.“ Ta rečenica mi se vrtela po glavi dok sam slušao o mladalačkim ljubavnim tegobama u ovoj pesmi.

Furioznom „Promene“ kratki EP „Idemo dalje“ se završava i ostavlja vas sa željom za još. A mi ćemo, sa radošću, čekati to „još“.

Četiri čika Gliše sa naslovnog omota ovog EP-ja ostvarili su prvu, još jednu, ili novu pobedu – kako god želite da protumačite ovih pet pesama. Iskustvo stečeno na bezbroj svirki, kako ovde tako i na putovanjima, jasno se čuje. Sad samo da nastave da rade u ovoj postavi i hemiji, i da se ne raspadnu kao što se to desi ogromnoj većini bendova u ovoj fazi karijere.

To im najviše želim. Jer ako nastave ovako – nebo je granica za ove dečake.

BONUS VIDEO: