Ljudi su na jedan način spavali hiljadu godina, a onda se sve promenilo

Bar jedan milenijum, ideja da je potrebno da spavamo sedam do osam sati tokom čitave noći i ne budimo se bez nekog dobrog razloga bila je prilično neuobičajena. Navika da ljudi spavaju noću u dva perioda, između kojih bi napravili pauzu, bila je gotovo univerzalna u svim delovima sveta sve do početka 20. veka, otkrio je istoričar Rodžer Ikerč u svojim istraživanjima tokom 1990-ih.

U tom periodu, on je, naime, pisao knjigu o istoriji noći i nimalo se nije radovao poglavlju vezanim za san. On je pretpostavio da ništa novo neće saznati dok bude istraživao ovu temu, jer je logično da su ljudi oduvek spavali na isti način i da je to biološki uslovljeno, zar ne?

Ipak, on je nastavio svoja istraživanja i potpuno neočekivano došao je do jednog veoma zanimljivog podatka. Čitajući transkript jednog krivičnog iskaza iz 1699, u kome se nalazi svedočenje devetogodišnje Džejn Rout, on je primetio da je ova devojčica sasvim nonšalantno napomenula da su dvojica muškaraca probudili nju i njenu majku iz njihovog prvog sna, kao da je za njih bilo potpuno normalno da dva puta spavaju tokom noći.

Dubljim istraživanjem ove tematike, profesor Ikerč je otkrio još mnogo primera iz prošlosti u kojima ljudi govore o prvom i drugom snu, iz čega je zaključio da je verovatno da je ovakav način spavanja bio pravilo u ranijim erama. On je saznao da u Francuskoj prvi san zovu premier somme, u Italiji primo sonno, a pominjanje istog fenomena pronašao je i u starim spisima iz Afrike, Australije, Južne Amerike, sa Bliskog istoka, i iz Južne i Jugoistočne Azije.

Ispostavilo se da su ljudi odlazili na prvo spavanje u periodu između 9 i 11 uveče, a nakon par sati sna, oni bi se ponovo probudili i uglavnom radili nešto korisno, pričali sa svojim supružnikom ili vodili ljubav s njim. Ova pauza bi takođe trajala par sati, nakon čega bi ljudi ponovo otišli u krevet, s tim da bi sada ustali tek ujutru. Posle toga su bili budni ostatak dana, do sledećeg prvog sna.

Ako je ovakav način spavanja bio uobičajen u praktično celom svetu, šta se dogodilo u međuvremenu da danas više niko ne deli san na dva dela?

Profesor Ikerč smatra da je za promenu naših navika u spavanju odgovoran pronalazak veštačkog osvetljenja. Pošto su ljudi zbog ovog izuma mogli bolje da vide u večernjim časovima, oni su duže ostajali budni i odlazili na spavanje tek kada ih je u potpunosi savladao umor. Budući da su vremenom izmenili i svoj cirkadijalni ritam, može se reći da industrijska revolucija nije samo izmenila našu tehnologiju, već i biologiju, što je zaključak Zarije Gorvet, novinarke BBC-ja, koja je nedavno napravila priču o ovom fenomenu.

Izvor: Design Taxi
Izvor naslovne slike: pexels.com/@vanyaoboleninov