Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Upoznajte se sa zanimljivom istorijom Velike sfinge u Gizi

AUTOR: CityMagazine 08 Jun, 2021
Upoznajte se sa zanimljivom istorijom Velike sfinge u Gizi

U okruženju velikih piramida u Gizi nalazi se jednako veličanstvena statua koja otkriva moć i tehnološku razvijenost antičkog Egipta. U pitanju je, naravno, Velika sfinga. Mada su se sfinge pojavljivale u umetnosti mnogih naroda u starom veku, velelepna statua u Gizi predstavlja najpoznatiji prikaz ovog mitološkog bića.

Ova 73,5 metara duga statua koju su od brda blokova krečnjaka napravile stotine radnika, svojevremeno je bila u potpunosti pokrivena bojom. Mada je ova nekoliko hiljada godina stara znamenitost odavno izgubila svoj izvorni izgled, ona i dalje zadivljuje ljude koji se nađu ispred nje. U narednim redovima ćemo se upoznati sa istorijom Velike Sfinge i otkriti vam zanimljive detalje o njoj.

Šta je uopšte sfinga?

Izvor: Google Arts & Culture, CC-BY-SA 3.0 / Wikimedia Commons / Wikimedia Commons, CC-BY-SA 3.0

Sfinga je mitološko biće koje je deo predanja nekoliko različitih drevnih kultura. Uglavnom je predstavljena sa glavom čoveka, sokola, mačke ili ovce, i telom lava sa krilima sokola. Njen izgled varira od regiona do regiona. U starogrčkoj priči o Edipu, sfinga je na ulazu u Tebu proždirala svakoga ko nije znao da reši njenu zagonetku. U ovoj tradiciji, ona je predstavljena kao oličenje zla i ima glavu žene. Egipatske sfinge, s druge strane, imaju glavu muškarca i uglavnom predstavljaju bogove i faraone.

Rana istorija Velike sfinge u Gizi

Velika sfinga je najstarija i najveća statua napravljena tokom perioda Starog kraljevstva (od 2686. do 2181. godine p.n.e), poznatog i kao „era piramida“. Smeštena na levoj obali Nila, ona prikazuje polučoveka-polulava sa nemesom (kraljevskom maramom). Zajedno sa Keopsovom, Kefrenovom i Mikerinovom piramidom, Velika Sfinga deo je velike nekropole u Gizi.

Većina egiptologa spekuliše da je statua napravljena oko 2500. godine p.n.e. za faraona Kefrena i da je čak njena glava modelirana po uzoru na lik ovog vladara. Ipak, i dalje ne postoje podaci o pravoj svrsi ove statue, niti o njenom imenu. Naime, veruje se da su je prozvali „sfinga“ tek nekoliko hiljada godina kasnije, tokom helenističkog perioda, zbog svoje sličnosti sa poznatim mitološkim bićem.

Ponovno otkriće i restauracija

Stotinama godina nakon njihove izgradnje, Velika Sfinga i ostatak nekropole u Gizi bili su zatrpani peskom i zaboravljeni. Nekoliko faraona, uključujući i Tutmesa IV i Ramzesa II, pokušali su da je otkopaju, međutim, to im nikako nije polazilo za rukom. Tek početkom 19. veka sa novim arheološkim iskopinama Đovanija Batiste Kavalje i njegovog tima otkriveni su delovi Velike Sfinge, a do 1925. ona je u potpunosti bila otkopana.

Zašto je Velika Sfinga izgubila svoj nos?

Žan-Leon Žerom „Napoleon pred Sfingom“ / Izvor: Wikimedia Commons

Kada su mogli dobro da je pogledaju sa svih strana, arheolozi su otkrili da je nos Velike Sfinge namerno odstranjen. Dugo se verovalo da je za to bila odgovorna Napoleonova armija, međutim, istorija to nije zabeležila. Stručnjaci danas smatraju da je nos uklonjen negde u periodu između 3. i 10. veka n.e, ali se o razlogu njegovog odstranjivanja sa Velike Sfinge i dalje debatuje.

Izvor: My Modern Met
Izvor naslovne slike: Barcex/CC 3.0/Wikimedia Commons