Zašto nam je toliko teško da se setimo šta smo sanjali?

Postoje snovi koji nam se čine toliko živopisnim, toliko zanimljivim i značajnim da nam u tom trenutku deluje nemoguće da ih nećemo pamtiti do kraja života. Onda, međutim, ustanemo i šta se desi? Ne sećamo se praktično ničega što smo sanjali te noći.

Pre nego što izgrdite sebe jer navodno imate pamćenje jedne zlatne ribice, imajte na umu da je naš mozak tako konstituisan da nam onemogući da se sećamo snova. Naime, istraživači su otkrili da kada se naše telo umiri u pripremi za dubok san, deo našeg mozga poznat kao hipokampus nastavlja neko vreme da radi kao da smo budni, a upravo taj deo mozga je ključan za pretvaranje kratkoročnog u dugoročno pamćenje.

Ako je onda hipokampus deo našeg mozga koji poslednji prelazi iz stanja budnosti u stanje spavanja, to može da znači da on ujutru i poslednji stiže u stanje budnosti, iz čega proizlazi da se pretvaranje kratkoročnog u dugoročno pamćenje ne dešava kako treba i mi nismo u stanju da zapamtimo šta smo sanjali. Ovo je inače teorija australijskog neuronaučnika Tomasa Andrilona.

To svakako nije jedina teorija koja objašnjava fenomen zaboravljanja snova, ali je trenutno najaktuelnija. U svakom slučaju, ne bi trebalo da se brinete ako niste u stanju da zapamtite svoje snove, ma koliko vam se oni činili zanimljivim i značajnim. To je savršeno normalno i važi za sva ljudska bića. Čudnije bi bilo da posedujete sposobnost da ih se u potpunosti sećate.

Izvor: The List