Istorijat sladoleda: Gde i kako je nastala najomiljenija poslastica današnjice

Sladoled je jedna od najstarijih poslastica na svetu, a u vrelim danima svakako je jedna od naših omiljenih.

U dalekoj prošlosti postojale su različite poslastice slične današnjem sladoledu. Tako su u Persijskom carstvu jeli sok od grožđa pomešan sa snegom specijalno čuvanim i dopremljenim iz hladnih krajeva. Kasnije su led mešali sa šafranom i voćem, a veruje se da su Arapi bili prvi narod koji je sladoled pravio sa mlekom.

Sirija, Irak i Egipat u desetom veku već su uveliko uživali u ledenoj poslastici, koristeći zaslađeno mleko, pavlaku ili jogurt i dodajući kandirano voće i orašaste plodove. Veruje se da je sladoled došao do Evrope baš zahvaljujući Arapima koji su radeći na Siciliji preneli svoje majstorske veštine meštanima.

Istorija sladoleda seže u 3.000 godina pre nove ere, kada su Kinezi znali recept koji je preteča današnjeg sladoleda. Hrana, koja se pripremala od mleka, rashlađene vode i drugih sastojaka, oduševila je svetskog putnika Marka Pola, koji je po povratku sa Dalekog istoka 1292. godine prvi pisao o sladoledu kao ledenom desertu koji se služio u Dvor Kublaj-kana u današnjem Pekingu.

Na italijanskom dvoru su kasnije spremali sladoled po Polovim receptima, a postupak i recepti su bili strogo čuvani. Sladoled postaje poslastica za bogate.

Tačnije podatke nalazimo u pisanim izvorima iz starog Rima, gde je car Neron leti imao na raspolaganju sneg i led, uskladištene u posebnim jamama koje su mu robovi donosili sa planina u velikim kontejnerima. Sneg i led su se mešali sa raznim voćem i medom, kako bi se pripremali razni „sladoledni napici“.

Italijani su voleli sladoled i stalno su pronalazili nove načine da zamrznu sladoled i poboljšaju njegov ukus.

Sladoled se pravio i na dvoru Katarine Mediči, koja ga je ponela sa sobom kada se udala za francuskog kralja Henrija II i odala tajnu svom mužu, a on svojim kuvarima. Kasnije se iz francuskog recepta za sladoled proširio u Englesku.

Sladoled prelazi Atlantik u 18. veku. Britanski kolonisti su sa sobom u Ameriku doneli recepte za pravljenje sladoleda. Ubrzo sladoled počinje da se pavi i po domaćinstvima.

Recepti za sladoled šire se sve više, te tako počinje da se preiprema i na javnim balovima.

Godine 1774. izvesni Filip Lenci iz Londona isporučio je slatkiše, uključujući i sladoled u Ameriku. Iste godine sladoled se mogao kupiti i na ulici u Njujorku.

Najznačajnijom u istoriji sladoleda smatra se godina 1851. kada je Džejkob Fusel osnovao kompaniju za industrijsku proizvodnju sladoleda u Baltimoru i omogućio proizvodnju sladoleda u većim količinama. Tokom 19. veka sladoled se proizvodio i u zanatskim radionicama u Evropi.

Danas, sladoled možemo kupiti na svakom ćošku, ali i pripremiti kod kuće – i još uvek je svima omiljena poslastica.