Pred vama je jedna ljubavna priča, koja je nastala na italijanskom tlu, i pripada polju gastronomije. U nju su upleteni kuvari, gurmani, entuzijasti i posmatrači, a u srcu je komadić čokolade. Kao što to često biva, poslastičar iz provincije Luka, koji se doselio u Bergamo tokom ʽ40-ih godina prošlog veka, poigravao se sastojcima koje je imao na raspolaganju, što se ispostavilo kao pun pogodak. Nastanak straćatele ne možemo pripisati lošoj proceni, zaboravnosti ili žurbi, već kreativnosti. Ovaj sladoled ima takvu teksturu da miluje nepca sve dok se ne naiđe na hrskavu čokoladu. Saznajte u nastavku šta straćatelu čini toliko posebnom…
Enriko Panatoni i njegova žena Orijana, davne 1961. godine držali su kafić La Marianna u spomenutom Bergamu. Bili su prepoznatljivi po mlečnom sladoledu, ali je gospodin Panatoni odlučio da ode korak dalje u pripremi ovog deserta. Dosetio se da otopljenu crnu čokoladu izmrvi u kremastoj osnovi, koristeći mašinu za sladoled, koja se polako okreće. Posetioci su se naravno zaljubili na prvi zalogaj, jer je teško odoleti iznenađenju u vidu najkvalitetnije čokolade. Taj utisak nepromenjen je do danas, i to sve zahvaljujući intuiciji jednog čoveka.
Ukoliko ste mislili da je ovde kraj naše današnje avanture, prevarili ste se. Naime, straćatelu ne vezujemo samo za sladoled dobijen opisanom procedurom, već i toplu supu sa umućenim jajima, koja se i danas ponekad služi u Rimu. Za ovaj kulinarski izum zaslužan je Pelegrino Artuzi, dok je Panatoni svoju kreaciju realizovao u carstvu slatkiša. Ipak, ispostavilo se da je sladoled straćatela vakkao bolji izbor od pomenute supe, pa imajte to na umu kada sledeći put posetite Italiju…
Izvor: Marie Claire Italia