Zašto ne možemo da se opustimo čak ni tokom vikenda?

Opustiti se i zabaviti se za mnoge je teško uhvatljiv cilj. Zašto? „Neki ljudi generalno teško osećaju radost zbog svoje neuroorganizacije, doživljavaju pozitivne emocije u ispodprosečnom rasponuˮ, objašnjava klinička psihološkinja Julija Zaharova. „Mnoge ljude uverenja naučena u detinjstvu o svetu i o sebi – šeme, sprečavaju da se vesele. Tako su, na primer, ljudi sa šemom negativizam/pesimizam uvereni da ‘se to neće dobro završiti’. Fokusiraju se na potencijalne probleme, na ono što može poći po zlu”.

Prema Juliji Zaharovoj, ako postoji i šema ranjivosti, ljudi su uvereni da se loše stvari mogu dogoditi iznenada, u svakom trenutku – prilično je teško osetiti radost bukvalno „na rubu ponoraˮ.

U isto vreme, oni koji su skloni potiskivanju osećanja sigurni su da je opasno iskazivati emocije. I to bilo koje, ne samo negativne, već i pozitivne. Prema kognitivno-bihevioralnom terapeutu, „magično” razmišljanje igra veliku ulogu u ovoj priči: ljudi se često jednostavno boje da budu srećni!

„Stoga, pokušavajući da izbegnu neizvesnost i probleme, ljudi pokušavaju biti manje srećni – bez obzira šta se dogodiˮ, nastavlja stručnjak. „Tako im se čini da oni kontrolišu nešto, plaćajući iluziju kontrole odustajanjem od životnih radosti”.

Prema Zaharovoj, ova duboko ukorenjena uverenja često pokrivaju sve sfere života, ponekad se uverenja aktivnije manifestuju u jednoj od sfera života, na primer, u porodici. No, da li to znači da smo nesrećni u vezama?

„Naravno, nezadovoljavajući odnosi roditelja i dece i partnerski odnosi takođe mogu biti uzrok depresije. Ne može se zanemariti veliko opterećenje u kućiˮ, uverena je Zaharova.

Prema zapažanjima kliničkog psihologa, ljudi koji ne znaju da se opuste u svakodnevnom životu često doživljavaju poteškoće na odmoru, kao i vikendom. „Navika održavanja ‘u dobroj formi’ dovodi do toga da anksioznost i napetost ‘migriraju’ s radnih dana na praznikeˮ, objašnjava Zaharova. Pritom se menja samo tema teskobe – uostalom i na odmoru se ima o čemu brinuti. A upravo na odmoru ljudi najčešće primećuju da se ne mogu opustiti „na klikˮ.

Da li je moguće boriti se protiv ovih emocija i prebaciti se na radost? „Nažalost, naš mozak je tako dizajniran da ga borba s emocijama paradoksalno samo jačaˮ, naglašava psihološkinja. „Ali, možemo pokušati nešto protiv njihˮ.

Stručni saveti

1. Nemojte se ljutiti na sebe jer ne možete da se opustite

Vaša ljutnja na sebe neće pomoći, već će samo povećati napetost. Odnosite se prema svom stanju sa razumevanjem: vi ga niste odabrali. Pokušajte da se utešite kao da tešite bliskog prijatelja.

2. Primenite tehnike disanja

Na primer, trbušno ili duboko disanje. Podesite štopericu na tri do četiri minuta, sedite uspravno, zatvorite oči i pokušajte da posmatrate svoje disanje. Udahnite kroz nos, zastanite, izdahnite polako kroz usta. Prilikom udisaja trbušni zid treba izbočiti napred, kontrolišite ovaj pokret držeći ruku na stomaku.

Naravno, disanjem nećete odvratiti misli o poslu i problemima. Ovo je u redu! Nemojte kritikovati sebe, samo vratite pažnju na dah. Vežbajući nekoliko puta dnevno najmanje tri nedelje, razvićete naviku opuštanja i prebacivanja s ovom jednostavnom praksom.

3. Radite na svojim uverenjima

To obično traje dugo. Međutim, sada možete pokušati da ih shvatite kritički, s obzirom na to koliko su istinita i koliko su relevantna za trenutni životni kontekst.

Možete i trebalo bi da naučite da budete srećni. Odvojite vreme za ovo, isprobajte nove stvari, eksperimentišite i iznenadite se.

Izvor: Psychologies Russia

Naslovna fotografija: Alexey Demidov / Unsplash